Najvažniji dani za evro

Američka agencija za procenu boniteta „Standard end Purs“ (Standard and Poor's) upozorila je da će možda smanjiti kreditni rejting Evropskog fonda za finansijsku stabilnost s najvišeg AAA. To je glavna tema nemačkih listova.

Der noje tag koji izlazi u Vajdenu piše: „Ne pomažu dalje plačne ili uvređene reakcije na procene ’Standard end Purs’ koje uvežbava šef evro-zone Žan-Klod Junker. Mnogo je elegantnije, a pre svega pametnije, da se signal američke agencije za procenu boniteta shvati kao razumljivo upozorenje. Ako se Evropljani konačno drže zajedno i trenutno zaborave na njihove nacionalne interese, onda bi njima trebalo da bude lako da opovrgnu presudu ’Standard end Purs’, a da pri tom od Amerikanaca ne prave žrtvenog jarca.“

Berlinski list Bild prenosi: „Ovo su najvažniji dani za evro: Na samitu EU biće odlučeno da li naša valuta može biti spasena ili ne. Ali upravo tu stižu masivna ometanja iz SAD! Agencija ’Standard end Purs’ dovodi zvanično u pitanje kreditnu sposobnost Nemačke i drugih zemalja. Time ugrožava celokupni spas evra. To je neodgovorno i nepromišljeno! Zašto stručnjaci Agencije ne mogu da sačekaju barem 72 sata, dok države članice EU na Samitu ne pokažu da li mogu da budu gospodar krize ili ne? Još jasnije rečeno: nama su potrebne agencije za procenu boniteta i gorke istine koje one sa sobom nose. Ali nama nisu potrebne pretnje. One na kraju svima štete – pa i verodostojnosti kreditnih agencija.“

Lajpciger folkscajtung piše: „Od jadikovanja zbog zlih kreditnih agencija i neopravdane kolektivne krivice, zapravo je primerenija pohvala. Više od godinu dana evropski šefovi država i vlada idu od jednog samita o krizi do drugog. Pri tom nije postalo jasno koja će opterećenja sustići finansijski jake zemlje evro-zone, kako kandidati za bankrot hoće da reše njihove dužničke probleme i kakvu ulogu ima Evropska centralna banka. Krizni menadžment zato deluje nekoordinisano. Investitore pre čini nesigurnim nego što ih umiruje, jer neophodne strukturne reforme unutar EU su zakasnele, poput uvođenja globalnih regulacija finansijskih tržišta.“

Samo da se Makedonija ne bi zvala Makedonija

Sud u Hagu utvrdio je da je Grčka prekršila Privremeni sporazum sa Makedonijom protiveći se njenom ulasku u NATO, na samitu u Bukureštu 2008. godine. O tome Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Sve druge države NATO zagovarale su 2008. prijem balkanske države, samo je Grčka bila protiv. Ali najkasnije u maju 2012. na samitu NATO u Čikagu, Makedonija bi mogla da podnese novi zahtev. Verovatno će je tada podržati svi članovi – osim ponovo Grčka. Da li će Atina tada prihvatiti i političku izolaciju samo da se Makedonija ne bi zvala Makedonija? Iz evropskog ugla, postavlja se pitanje: proširenje Unije možda će biti zaustavljeno na duže vreme, ali da li postoji razlog pretpostavki da će dalje udaljavanje Makedonije od NATO povećati stabilnost na Balkanu? Odgovor je nepotreban.“

Pripremila: Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković