Najveća solarna elektrana u Andaluziji

Kolona građevinskih vozila kreće se prašnjavim prostorom elektrane Andasol 1. Ogroman kompleks veličine 70 fudbalskih igrališta. Parabolična ogledala u dugačkim pravim redovima, precizno su postavljena. U pozadni se uzdižu snežni vrhovi planine Sijera Nevade. Mesto je prosto idelno, kaže Oliver Forbrug. On je tehnički direktor u španskom preduzeću ćerci nemačkog Solar Mileniuma. „Što smo bliži jugu, to ima više sunca. Prednost je to što se nalazimo na visini od 1100 metara. Što smo na većoj visini, manje je oblaka i vlage, a više zračenja. Još nešto, ovde neograničeno raspolažemo ravnim površinama, koje su neophodne za parabolične elektrane. Naravno takođe je važno da je u blizini visokonaponska elektro mreža.“

Svaki zrak se "hvata"

Malim prevoznim sredstvima dolazi se do postrojenja. Pa tako i do gradilišta elektrana Andasol 2 i 3. Tamo se trenutno u jednoj hali za montažu radi na sastavljanju ogledala površine dva kvadratna metra. Ona se potom odvoze do tačno utvrđenog mesta, gde se instaliraju i milimetarski precizno usmeravaju ka suncu. Na kraju krajeva ne treba izgubiti nijedan sunčev zrak, objašnjava Oliver Forbrug: „Solarna elektrana radi na principu absorbcije sunčevog zračenja. U absorbcionoj cevi nalazi se ulje koje se zagreva na temperaturi od 400 stepeni, i šalje kroz razmenjivač toplote u kome nastaje para. Para pokreće turbine po principu rada tradicionalnih elektrana. I tako nastaje struja."

Specifičnost ove tehnike jeste da se i toplota može sačuvati. Marselo Formika, direktor španskog biroa zaustavlja kola ispred dva ogromna toplotna rezervoara. Oni mogu i tokom noći da stvaraju obnovljive izvore energije, ili ako je neophodno i tokom dana. Onda kada je oblačno: „Mi možemo da proizvodimo više energije nego što turbine mogu da prerade. Tu energiju razdvajamo, i čuvamo u tečnoj soli, koja je sposobna da sačuva toplotu i kada je to potrebno mi smo u stanju da proizvodimo i do 7,5 sati dodatne energije.“

Simbioza novog i starog

Elektrana Andasol 1proizvodi 180 gigavata sati godišnje, što je dovoljno za 200.000 ljudi. Prednost je i u tome što njena tehnologija može da se kombinuje sa tehnikom rada tradicionalnih elektrana.

Inače ono što špansko tržište čini posebno interesantnim jeste politika subvencija. Španska vlada daje 27 centi po kilovat satu i to već 25 godina. Ali ono što solarnu energiju čini skupom jesu investicije. Solar Milenium je našao partnera koji je bio spreman ali i u stanju da finansira jedan ovakav projekat. ACS, najveća građevinska firma u Španiji zadužena je za izgradnju postrojenja i u međuvremenu je preuzela 75 odsto udela u vlasništvu. Generalni direktor Hoze Alfonso Nebera bio je oduševljen projektom: „Za nas ovaj projekat predstavlja vrata u svet energije budućnosti. Pre toga smo se bavili iskorisćavanjem energije vetra, ali sada prelazimo na solarnu energiju, i nadamo se da je elektrana ove vrste samo prva u nizu.“

Naravno, na početku je njegova firma bila srećna što može da ima koristi od tehničkog know-how nemačkog partnera. Ali ACS u budućnosti želi da proizvodi solarnu energiju samostalno. Samo u Španiji je planirano osam projekata. Ipak tržište budućnosti je za Hozea Alfonsa u severnoj Africi: „Postoje proračuni da bi se sa manjom pustinjskom površinom mogla pokriti potreba za strujom cele Evrope. Dugoročnije gledano, doći će dan kada će solarna energija preuzeti glavni deo snabdevanja strujom u Evropi.“