Najveći gubitnici globalizacije

U najslabije razvijene ubrajaju se zemlje u kojima je prosečan godišnji dohodak po glavi stanovnika manji od 900 dolara, koje imaju nedovoljno razvijen zdravstveni i obrazovni sistem i domaću privredu. To su najsiromašnije među siromašnim zemljama: sa velikom procentom smrtnosti novorođenčadi, zemlje u kojima je život mnogih ljudi obeležen siromaštvom i glađu i u kojima jedva da ima nade da će jednoga dana biti bolje. Ukratko: zemlje kojima je neophodna pomoć, a ona nikako da stigne, naglašava Evelin Herfkens, bivša holandska ministarka za razvoj i inicijatorka tzv. „milenijumske kampanje“ Ujedinjenih nacija.

„Bogate zemlje obećavaju, obećavaju i obećavaju. Zemlje članice Evropske unije nastoje da do 2015. godine izdvajaju 0,7 odsto bruto nacionalnog dohodka za pomoć siromašnim zemljama, ali pribojavam se da i od tog obećanja neće biti ništa. Grupa vodećih industrijskih zemalja sveta G8 obećala je milijarde dolara za milenijumske razvojne ciljeve za siromašne zemlje i na kraju je sve to progutala magla, kao da su zaboravile na obećanje dato godinu dana ranije“, kaže Evelin Herfkens.

Siromašni ostaju siromašni

Od kada su Ujedinjene nacije 1971. godine sačinile listu najsiromašnih zemalja sveta, samo je trima zemljama pošlo za rukom da se sa liste povuku. To su: Bocvana, Zelenortska Ostrva i Maldivi. Inače broj siromašnih zemalja se udvostručio, sa 24, 1971. godine, na 48 koliko ih danas ima. Iz procesa globalizacije, te zemlje izašle su kao najveće gubitnice. To su zemlje koje najčešće izvoze samo jedan jedini proizvod ili sirovinu.

Zbog loše infrastrukture i manjka visokokvalifikovanih, siromašne zemlje nisu uspele da se priključe globalnom lancu proizvodnje, kako bi profitirali, ističe Čarls Gor iz Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju. On je jedan od glavnih autora godišnjih izveštaja o siromašnim zemljama.

Evelin Herfkens takođe kritikuje bogate zemlje, što siromašnima nisu pomogle u razvoju i što im nisu omogućili da se na pravi način priključe globalizaciji. „Nije reč samo o poljoprivredi, već i o obezbeđivanju novih radnih mesta. Mesta koja bi omogućila razvoj energije i infrastrukture siromašnih zemalja. Prečesto smo se fokusirali samo na nedostatak socijalne pomoći, a premalo se pozabavili pitanjem šta sve sa razvojem zemalja može da se postigne“, kaže Evelin Herfkens.

Obećana pomoć treba i da stigne

Na konferenciji posvećenoj najsiromašnijim zemljama sveta u Istanbulu, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun je najavio da UN ubuduće žele bolje da kontrolišu da li je obećana pomoć bogatih zemalja zaista i stigla do siromašnih. Ban je pozvao i privatne firme da se pomognu u ostvarenju cilja utvrđenog u Istanbulu, da se u narednih deset godina prepolovi broj najsiromašnijih zemalja.

Autori: Hele Jepesen / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković