Najveći trgovac smrću - pred sudom

Boutove aktivnosti su opširno dokumentovale Ujedinjenje nacije i organizacije za ljudska prava. U SAD on je optužen za pokušaj ubistva američkih građana i podršku terorističkim udruženjima. Preti mu doživotni zatvor. Organizacije za ljudska prava smatraju da suđenje Boutu pokazuje da međunarodna trgovina oružjem mora biti hitno regulisana međunarodnim ugovorom. Vašington smatra da je Bout jedan od najvećih svetskih trgovaca oružjem i optužuje ga da je poslovao i sa Al Kaidom i Talibanima. Pred sudom se ipak našao zbog ubistva i udruživanja sa teroristima. Uhapšen je 2008, kada je na Tajlandu hteo da američkim istražiteljima proda protivvazdušne rakete za kolumbijske pobunjenike iz organizacije FARC. Posle pravnog spora koji je trajao dve i po godine, tajlandska vlada je u novembru 2010. izručila Bouta Sjedinjenim Američkim Državama.

Kupci su i armije, i pobunjenici, i teroristi...

Čovek koji kao svoje mesto rođenja ponekad navodi tadžikistanski Dušanbe, a ponekad turkmenistanski Ašhabad, bio je glavnokomandujući svetske mreže od nekoliko stotina ljudi. Oni su u njegovo ime poslovali u svim regionima u kojima je zbog ratnih sukoba oružje bilo tražena roba, ali i tamo gde je vladao embargo na isporuke oružja. Što su kontrole bile oštrije, to je skuplje bilo oružje koje je Bout prodavao. A prodavao ga je vladama baš kao i pobunjeničkim grupama, armijama dece-vojnika baš kao i teroristima. U Avganistanu je nedavno ubijeni Burhanudin Rabani, bivši predsednik države, bio njegova najbolja mušterija. Kontakti sa tom zemljom nisu bili slučajni, prenosi Kati Lin Ostin, koja godinama proučava međunarodnu trgovinu oružjem i prati i Boutovu karijeru: "Na kraju Hladnog rata vlade svoje avione, veze i logistiku prepuštale privatnim trgovcima oružjem. Otada su oni pravi ratni preduzimači koji su preuzeli logističku infrastrukturu i sagradili čitave imperije prodajom oružja, municije i drugih formi vojne podrške državnoj klijenteli ili pojedinim grupama, među kojima ima i terorista."

Moskvi nije pravo?

Boutova biografija se uklapa u tu sliku: Sin ruskih roditelja, završio je moskovsku vojnu akademiju i do 1991. služio u jednoj vazduhoplovnoj jedinici. Dve godine je proveo u Mozambiku koji je tada potresao građanski rat. Njegovi dobri kontakti sa vojskama i tajnim službama omogućili su mu da švercuje oružje u Angolu, Sijera Leone ili Kongo. Poslove je uvek vodio diskretno, iz pozadine. Za transport oružja na zaraćena područja koristio je čitavu mrežu trgovaca, pilota, transportnih preduzeća i korumpiranih političara. Mnogo se spekuliše i o tome da li ga je i u kojoj meri štitila bivša sovjetska tajna služba KGB - zna se da je Moskva bila ogorčena zbog njegovog izručenja SAD.

Pentagon mu nije mrzak

Američko državno tužilaštvo je fokusiralo optužnicu na Boutove poslove sa kolumbijskim pobunjenicima iz organizacije FARC. Bout je u međuvremenu priznao da prodaje puške i rakete, a rado ukazuje i na to da je poslovao i sa Pentagonom - poslednji put za vreme rata u Iraku. Ovo suđenje bi moglo da baci novu svetlost na međunarodnu trgovinu oružjem. "Neke države loše kontrolišu izvoz oružja, ako ga uopšte kontrolišu", kaže Skot Stedjan, stručnjak za bezbednost pri organizaciji za ljudska prava Oksfam: "postoje zemlje u kojima transportna preduzeća ne moraju ni da se registruju. U takvim zemljama rado operišu trgovci oružja. One otežavaju posao i državama koje imaju odgovarajuće zakone i žele da izvedu švercere pred sud." Već godinama, Ujedinjene nacije pokušavaju da donesu obavezujuće odredbe o međunarodnoj trgovini oružjem. Suđenje Viktoru Boutu bi moglo da da novu dinamiku tim nastojanjima.

Autori: Danijel Šeškevic/Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković