Najviše obolelih od tuberkuloze u Indiji

Da bi osobe obolele od tuberkuloze u potpunosti bile izlečene od te bolesti, one moraju redovno da uzimaju lekove u periodu između šest i devet meseci. U suprotnom može da se javi rezistencija na lekove. Ali kako ljudima uopšte to objasniti, kada većina pacijenata ne zna da čita niti ima pristup medijima?

U slamu Janghir Puri, siromašnom predgradju u severnom delu Delhija je glasno, uzano i prljavo. Oko 100.000 ljudi tamo se loše hrani, živi na skučenom prostoru u sićušnim, mračnim kućama, koje su idealno leglo za bolesti kao što je tuberkuloza.

Volonteri iz slama

Mladi iz slama izvode u jednom sokačetu uličnu predstavu o temi zarazne bolesti. Osam mladića nosi majice Nemačke organizacije za pomoć obolelima od lepre i tuberkuloze, skraćeno DAHV. Ti mladići deo su projekta DAHV, koji ne samo da pruža informacije o tuberkulozi, vec i mogućnosti lečenja. Za mnoge stanovnike slama ulično pozorište jeste pravi medij za informisanje. Jer većina njih je nepismena i nema pristup radiju ili televiziji. Istovremeno nekoliko puta nedeljno ukazuje se pomoć obolelima od tuberkuloze, koji tom prilikom dobijaju besplatno lekove od lokalnih volontera za pružanje medicinske i pomoći uopšte. Medju njima je i lekar iz Nemačke organizacije DAHV, Rajbir Sing: „Volonteri moraju da potiču iz slama, kako bi tamo bili prihvaćeni i dostupni u svako doba.“

To su kriterijumi za posao volontera u slamovima. Medicinski pomoćnici prolaze kroz dvonedeljnu obuku pre nego što počnu da rade u sopstvenim četvrtima.

Ozdravljenje pacijenta pruža daleko veću satisfakciju od novca

Služba DAHV-a na taj način popunjava praznine indijskog državnog zdravstvenog sistema. Tačno je da taj sistem pruža dobar tretman za lečenje tuberkuloze, ali zdravstveni centri nalaze se često daleko od siromašnih četvrti i počinju s radom tek kad su već stanovnici slamova na poslu. Zbog toga su zdravstvene službe na licu mesta toliko važne, ali i zbog toga što ljudima daju neophodne informacije. Jer mnogi pacijenti žele da prekinu lečenje, čim vide da im je bolje, mislivši u zabludi da su već izlečeni. Volonteri za svoje angažovanje dobijaju 1000 rupija mesečno. To nije mnogo čak ni za indijske uslove, ali novac nije glavni motiv za zdravstvene pomoćnike, objašnjava doktor Rajbir Sing: „Volonteri cene službovanje za zajednicu. Rezultat, odnosno ozdravljenje pacijenata jeste ono što ih čini zadovoljnim. A takodje im pruža priznanje zajednice.“

Očigledno da je to uspešan recept, uspešnost projekta je više nego zapažena, uprkos nehumanim uslovima za život u slamovima, vlazi, prenaseljenosti, nepostojanju sanitarnih objekata. Lekar Rajbir Sing kaže: „13-14 odsto pacijenata u Delhiju napusti program za izlečenje od tuberkuloze, a da nije u potpunosti izlečeno. Ali u zdravstvenim centrima Nemačke organizacije za pomoć obolelima od lepre i tuberkuloze, prošle godine taj broj nije prelazio četiri odsto."

Ipak, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije u Indiji svake godine oboli 1,7 miliona ljudi od tuberkuloze, što je više nego u bilo kojoj državi sveta, a mnogi od njih i umru od te bolesti.

Znači ostaje još mnogo da se učini na planu lečenja obolelih od tuberkuloze kao i pružanja informacija o ovoj bolesti.