Najvrednija umetnička dela čuvaju se u Ženevi

Postoje veoma lepi delovi Ženeve, ali ovo gde se mi sada nalazimo sigurno nije jedno od njih. Industrijski objekat smešten između autoputa i železnice. Stojimo ispred velikog i veoma ružnog skladišta. Ali unutra, iako se njegov sadržaj drži u tajnosti, nalazi na hiljade umetničkih dela. Među njima čak 300 dela Pikasa, vrednih verovatno milione, ako ne i milijarde dolara. Nije reč o muzeju, već o jednom skladištu u Ženevi.

„Zgrada je napravljena krajem 19. veka, dakle stara je oko 115 godina. Bila je namenjena skladištenju robe pre slanja brodovima negde drugo ili uvoza u zemlju. Nisu naplaćivali lokalne poreze. Tako da sad ovde imate vredne stvari poput nakita, dijamanata i slika“, kaže Simon Strader, kolekcionar umetničkih dela.

Nema poreza

Strader dobro poznaje ovo skladište. U njemu čuva svoje umetnine, mada je na početku karijere u istom radio radnik koji je na hiljade dela prebacivao u ovaj rajski prostor oslobođen poreza.

Danas ovo skladište cveta – toliko da je izgrađeno dodatnih 10.000 kvadratnih metara. Ali zašto sve više umetničkih dela stiže u Ženevu i kome je sve to namenjeno? Žan Rene Sejlard radi za Britanski umetnički fond u Ženevi – investicionoj grupi za kupovinu umetnina.

„Na umetnost gledamo kao na vrlo dobru investiciju, odličan način da učinimo naš portfolio što raznovrsnijim. To je i dobra odbrana od inflacije. Kao fond, kupujemo dela iz perioda od 16. do 21. veka, pa je tako i rizik manji“, priča Sejlard.

Umesto u muzeju, umetnine u skladištima

Pa jesu li ova umetnička dela izložena u muzejima ili galerijama? „Ne, najveći deo naše kolekcije smešten je u skladištu u Ženevi, na mestu koje je vrlo sigurno i bezbedno“, priča ovaj Švajcarac.

U isto vreme, građani Ženeve kao Ana Šelton kupuju umetnička dela – njena kuća je prepuna. Ima preko 500 slika, skulptura i, naravno, nema mesta za sve, pa većinu umetnina smešta u skladište. Kaže da je skladiše koristan objekat za uspešnu lokalnu umetničku scenu.

„U Ženevi se konačno nešto dešava u savremenoj umetnosti. Mislim da je dosta stvari tome doprinelo, pre svega muzeji i sve više galerija. U Ženevi postoji bogatstvo, koje nesumnjivo igra važnu ulogu, ali imamo i odlične umetnike, a to nema nikakve veze sa novcem.“

Otvara se sve više umetničkih skladišta

Ipak, na umetnost se sve više gleda kao na luksuz, koji je bezbedan, pa tako skladišta za umetnine niču i u Luksemburgu i u Singapuru. U njima, umetnost ostaje van fiskalnog domašaja – nema poreza, ni carina. Ali ženevsko skladište ostaje najstarije, najveće i sa najvećim brojem umetničkih dela, primećuje Žan Rene Sejlard.

„Da je muzej, verovatno bi bio najbolji na svetu!“

Autor: Imogen Foulkes / Ana Bogavac
Odg. urednik: Jakov Leon