Najzad fudbal u Palestini!

Igrači nose crvene dresove sa natpisom „Palestine“ na leđima. Treniraju dobro raspoloženi, iako su umorni. U nedelju su se vratili iz Tadžikistana gde su igrali protiv Avganistana. Ranije su se osećali kao što se danas Avganistanci osećaju. Naime, Palestinci nisu smeli da igraju kod kuće. Ali to je sada prošlost. Palestinski tim igra u Palestini, na tlu države koja još uvek ne postoji.

„To je prva kvalifikaciona utakmica za odlazak na Svetsko prvenstvo – i to sa palestinskim fudbalerima, palestinskom himnom, palestinskom zastavom, na palestinskoj teritoriji. Prva utakmica u našoj istoriji“, kaže Džibril Rajub koji je već tri godine na čelu Palestinskog Fudbalskog saveza.

Rajub je dostigao u sportu ono što u politici tek predstoji. Svetska fudbalska federacija (FIFA) već priznaje Palestinu kao državu fudbala. „Postojanje nacionalne reprezentacije jeste živi dokaz za državnost, za (neophodnu) stabilnost. Verujem da je i ubedljiv argument za međunarodnu zajednicu kako bi zaista priznala palestinsku političku egzistenciju.“

Rajub je posetio stadion u Al Ramu, predgrađu Jerusalima. Iznad tribina vise portreti palestinskih predsednika Jasera Arafata i Mahmuda Abasa, i portret direktora Saveza, Rajuba.

Manjak stadiona najveći problem

Dve godine Musa Bazaz trenira fudbalere – u pitanju je Alžirac koji je vodio timove u francuskoj Drugoj ligi. Nacionalnom treneru u Palestini, u zemlji fudbala koji je još u povoju, nedostaju pre svega fudbalski tereni: „Potrebni su nam stadioni da bismo mogli da treniramo mlade fudbalere. Imamo samo 12 stadiona za 200 klubova. To je nedovoljno. To je ovde glavni problem.“

Pri tom je fudbal najpopularniji sport Palestinaca. Najteže je igračima iz Gaze. Oni ne mogu slobodno da se kreću između domovine u Pojasu Gaze i Zapadne obale (reke Jordan). Vezni igrač Husam Vadi je pre tri godine poslednji put bio u svom rodnom gradu Gazi. Zato mu je utoliko i važnija nacionalna jedanaestorka: „Mi svi gramo za Palestinu, ne za Gazu, ili Zapadnu obalu, ili za dijasporu u inostranstvu. Igramo pod palestinskom zastavom, i nadamo se, za palestinsku državu – to važi za svakog u timu.“

Vadi i te kako se žrtvuje za fudbal. Njegova verenica živi u Gazi. Ako i dalje želi da igra na međunarodnim utakmicama, ne sme da se viđa sa svojom najmilijom. Jer Izrael ne dozvoljava ni nacionalnim igračima da napuste Gazu.

Autori: Sebastijan Engelbreht / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević