Nakupci nemačkih pištolja
13. oktobar 2009.
Policiji je potrebno oružje. To važi za Avganistan - baš kao i za Nemačku. Bez jakih snaga reda na Hindukušu - nema odlaska stranih vojnika iz te zemlje. Zato protiv izvoza oružja u Avganistan nema šta da se kaže. Problem je, međutim, u pitanju: kako je ta procedura obavljena? Jer, dobre namere nisu garantija dobrog dela.
Dobar primer za to su pištolji Bundesvera na ilegalnom tržištu. U ovom slučaju se, po ko zna koji put, više razmišljalo o tome šta Zapad ima da ponudi nego šta je Avganistanu zaista potrebno. Nemačka vojska je našla način da se otarasi starih isluženih pištolja, a i da konačno ugodi Sjedinjenim Američkim Državama koje su od Nemačke tražile da Avganistanu konačno jednom isporuči i oružje, a ne samo čizme ili policijske autobuse.
Tipično za nemačku politiku prema Avganistanu
Učesnici u ovom poslu su očigledno bili svesni da će on biti rizičan. Nije badava nemačka vlada četiri godine krila ovu transakciju od javnosti: bojala se nezgodnih pitanja. Avganistanske snage bezbednosti su u očajnom stanju, policija je korumpirana i gubi i po 25 procenata ljudstva godišnje. Nemačka je, osim toga, znala i da američka specijalna jedinica za kontrolu oružja u Avganistanu slabo funkcioniše.
To što je Nemačka u takvim okolnostima isporučila pištolje, već je dovoljno riskantno. Ali to što je Berlin, uzevši priznanicu, zanemario dalji sled događaja, tek je priča za sebe. Pravno gledano, ona je korektna; politički, ona je pod velikim znakom pitanja. Oni koji se zalažu za kontrolu oružja i hvale svojom restriktivnom politikom izvoza oružja, morali bi da rade pažljivije.
Ali, ovaj slučaj je tipičan za nemačku politiku u Avganistanu: često se pomaže samo demonstrativno, a ne i delotvorno i koordinisano; različite instance vlasti blokiraju jedna drugu; problemi se prećutkuju, a transparentnost i javne debate – izbegavaju. Pet je do dvanaest – ostalo je sasvim malo vremena da se okrene kormilo. Ali, uz dalje nekoordinisano muljanje, birokratske smicalice i odsustvo svake volje za informisanje i diskusiju – to neće biti postignuto.
Komentar: Kristof Hajncle