Napad na Siriju, ali ne sa nama
4. septembar 2013.
I dok je Anders Fog Rasmusen ubeđen da je Asadov režim izveo napad hemijskim oružjem, većina od 28 članica NATO radije čeka na SAD, vodeću silu vojne alijanse. „Moramo da delujemo kako bi druge diktatore odvratili od upotrebe hemijskih bojnih otrova“, zatražio je Rasmusen. Zahtev je naravno upućen SAD i drugim vodećim silama NATO koje bi vojno bile u stanju da izvrše ciljane udare na Asadov režim.
NATO međutim kao organizacija ne može ništa da preduzme. Može samo da deluje ukoliko sve članice imaju isti stav i traže reakciju. A od toga je NATO miljama udaljen. Sve to frustrira Rasmusena, koji je kao danski premijer, stajao na strani Džordža V. Buša, kada je američki predsednik doneo odluku da njegove trupe umarširaju u Irak.
Situacija je sada drugačija i od misije NATO u Libiji pre dve godine koja je imala mandat UN. NATO je, doduše, 1999. bez mandata UN počeo i rat na Kosovu, ali tada je postojala složnost zemlja-članica, a Amerikanci su se odlučno stavili na čelo.
Uloga NATO
U slučaju Sirije, situacija je zamršena. NATO tu nema svoju ulogu. Velika Britanija i Nemačka iz različitih razloga neće učestvovati u intervenciji. Samo bi Francuska mogla da krene u zajedničku akciju sa SAD. Kada je Anders Fog Rasmusen zatražio od međunarodne zajednice da deluje u Siriji, moćni vojni savez stajao je kao posmatrač, po strani.
To je u suprotnosti sa onim šta je novi NATO, nakon okončanja hladnog rata, trebalo da bude. Nakon iscrpljujućeg rata u Avganistanu, njegove članice izgubile su volju za novim avanturama van teritorije saveza. Tu ne pomaži ni apeli generalnog sekretara.
Jedina uloga koju ima NATO i to na granicama sa Sirijom jeste zaštita članice – Turske. Rakete tipa „Patriot“ iz Nemačke, Holandije i SAD su, na molbu Turske, stacionirane na jugoistoku. Tek kada bi Sirija napala Tursku, karte bi se ponovo pomešale. To bi onda bio slučaj za delovanje NATO po članu 5 Povelje zapadne vojne alijanse. U tom slučaju NATO više ne bi smeo da bude samo posmatrač.
Komentar: Bernd Rigert
Odgovorni urednik: Ivan Đerković