Napadi i suđenja novinarima podstiču samocenzuru

To svakako ima veze sa sudskim tužbama za klevetu koje su bile prilično česte tokom prošle godine, a potom i sa nekim napadima na novinare, saopštio je Fridom haus. Kako se dodaje, visoke novčane kazne i sudski procesi protiv novinara prete da podstaknu samocenzuru.

Skupe kazne - male plate

Isti je stav komentatora nezavisnog nedeljnika „Monitor“, Andreja Nikoalidisa, koji je nedavno kažnjen sa 12 hiljada evra zbog, kako je presudio Viši sud u Podgorici, nanošenja duševne boli reditelju Emiru Kusturici. "To su ogromne cifre za siromašnu Crnu Goru. Ovdje je prosečna plata 250 evra, to morate imati na umu kada računate takve stvari. Na taj način stvara se jedan ambijent u kojem se novinari sa, možda, manjim uticajem u javnosti nego što ga ja imam i manje ljudi koji su spremni da ih podrže, jednostavno neće usuditi da napišu apsolutno ništa.“

Broj slobodnih medija, zbog kazni, sve manji

I predavač na Katedri za novinarstvo u Podgorici Milka Tadić-Mijović je u izjavi za naš radio rekla da se ovakvim drakonskim kaznama nastoji ugušiti ionako mali broj istinski nezavisnih medija u Crnoj Gori. "12 hiljada evra za Emira Kusturicu je samo nešto manje nego što je crnogorska država na ovim ovde sudovima dužna da plati ubijenim izbeglicama iz Bosne i Hercegovine koji su 1992. godine deportovani iz Crne Gore (snagama Radovana Karadžića). Ono što je dosuđeno da se plati porodicama ubijenih mnogo je manje nego što traži premijer Milo Đukanović za svoje duševne boli.“

Može li se, posle svega, opstati na tržištu?

Naime, Đukanović je zatražio milion evra odštete koja je proizašla iz komentara direktora nezavisnog dnevnika „Vijesti“ Željka Ivanovića, nakon što je on 1. septembra prošle godine brutalno pretučen u centru Podgorice. Sudski proces protiv Ivanovića je ekspresno okončan pred Osnovnim sudom u Podgorici, a presuda će, kako je najavljeno, biti saopštena 9. maja. Upravo na dan Evrope, čime će se simbolički pokazati koliko Crna Gora zaista pripada „starom kontinentu“ po pitanju poimanja i primene slobode medija i slobode govora.

Uz to, platežna moć građana u Crnoj Gori opada, a donacije iz inostranstva su praktično presahle, tako da se danas većina medija suočava sa problemom opstanka na malom crnogorskom tržištu.