Nasilje nad policajcima sve primetnije

Policijski komesar Sven Kaden izgleda kao da mu nije potrebna čitava oprema koju ima na sebi. A tu je pancir-košulja, pendrek, pištolj. Svetloplava košulja sa kratkim rukavima otkriva pogled na jake bicepse 34-godišnjeg, dobro utreniranog policajca na dužnosti na berlinskoj železničkoj stanici: "Od jednog trenutka naučite da delite ljude na opasne i bezopasne, odnosno, naučite da prepoznajete gde može da se razvije situacija koja će biti policijski relevantna a gde do toga neće doći." Kaden rado radi svoj posao. No, ne može da se otme utisku da je staranje o javnoj bezbednosti - sve opasnije: "Izgleda mi kao da je sve više takvih momenata. Teško je to potkrepiti statistikama. Ali, poslednjih godina se spremnost na nasilje generalno povećala. Doživeli smo najrazličitije vrste napada, od ujedanja, preko bodenja noževima ili injekcijama, sve je moguće."

„Primeri su svuda“

Situacija je sve gora, to kažu i policajci, i predstavnici njihovih sindikata i ministar unutrašnjih poslova. I zaista, primera za to ima svuda. Jednu od najnovijih studija o toj temi sačinio je Kriminološki istraživački institut Donje Saksonije. Studijom je rukovodio Kristijan Pfajfer. "Rezultat je da je 12,9 odsto policajaca za period od 2005. do 2009. navelo da su doživeli bar jedan napad zbog koga su bili onesposobljeni za posao dva dana“, kaže Pfajfer i dodaje: „četiri odsto njih je zbog napada bilo nesposobno za posao između sedam dana i dva meseca, a 0,9 odsto je moralo da odsustvuje više meseci jer su bili pretučeni tako da su morali da ostanu u bolnici."

Ranije je bilo još gore

Pfajfer naglašava da većinu tih povreda ne zadobijaju specijalci, već policajci u normalnim patrolama. Da li je danas njihov posao opasniji nego nekada? Pfajfer smatra da nije: "Tu smo skeptični. Na osnovu trenutnog snimka stanja ne može odmah da se počne sa generalnom pričom o tome kako je sada sve lošije nego što je bilo." Zvanične statistike mu daju za pravo. Nemačka je postala mirnija i sigurnija - pa i za policajke i policajce. I pored toga, u javnoj diskusiji se često tvrdi da situacija nikada nije bila gora. Političari često koriste tu situaciju da bi se predstavili kao veliki zaštitnici policajaca. Nedavno je povećana kazna za pružanje otpora organima javnog reda.

„I oni su ljudi“…

Prosefor Visoke policijske škole u Hamburgu Rafael Ber smatra da je čitava diskusija malo preterana: "U internoj policijskoj debati imamo teškoća sa definisanjem pojma nasilja, jer policajci često nasiljem smatraju i ono u čemu nema upotrebe fizičke sile. Za policajce nasilje često započinje već i uvredama ili uvredljivim gestovima, ili demonstrativnim okretanjem leđa. To se doživljava kao nasilje jer predstavlja nepoštovanje policije." Rafael Ber podseća da takve diskusije vode u stvaranje iskrivljene slike policije. Kada policajci načine grešku, stalno se podseća da su "i oni ljudi" kao svi mi. A oni to nisu. Oni su profesionalci koji u stresnim situacijama treba da pokažu nadmoć.

Autori: Hajner Kizel / Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović