Nasilje u zatvorima za maloletnike

Zlostavljanja, silovanja, ubistva – u medijima se stalno pojavljuju izveštaji o takvim incidentima u nemačkim zatvorima za maloletnike. Onaj ko je slab, vrlo brzo postaje žrtva. A pomoći nema niotkuda. „Postoje nepisana pravila u zatvorima koja zabranjuju da zatvorenici o svojim problemima razgovaraju sa stražarima“, objašnjava u razgovoru za DW stručnjak za pravo sa Univerziteta u Kelnu Frank Nojbaher: „U maloletničkom zatvoru te smatraju muškarcem samo ako si dovoljno jak da sam sebi pomogneš.“

Počinioci su ujedno i žrtve

Nojbaher je od 2010. do 2013. godine, u okviru jednog projekta, istraživao nasilje u nemačkim zatvorima za maloletnike. I došao do zabrinjavajućih saznanja. Gotovo svaki drugi zatvorenik među 900 ispitanika, bar jednom je naneo telesnu povredu nekom od svojih kolega. Prema Nojbaherovoj studiji, 70 odsto ispitanika je najmanje jednom psihički maltretiralo nekog drugog zatvorenika. Nema tipičnih profila žrtava i počinilaca. „Upadljivo je da 70 odsto ispitanika ima iskustva i kao žrtva i kao počinilac“, kaže stručnjak sa Kelnskog univerziteta.

To ukazuje da je nasilje „normalna“ pojava u svakodnevici nemačkih maloletničkih zatvora. I upravo to je, smatra Nojbaher, krajnje problematično, jer bi cilj tih institucija trebalo da bude odvraćanje maloletnika od nasilja, i to u okruženju koje je nenasilno.

Autor studije ne veruje da u kaznenim institucijama zatvorenog tipa nešto može da se promeni: „U zatvorima vlada subkultura nasilja koja je toliko srasla s njima da se čini kao da visi na zidovima.“ Umesto toga, on vidi drugo rešenje: „Vreme je da počnemo da razmišljamo o tome kakve alternative imamo za zatvore“. Što je više koncept kaznene institucije zatvoreniji, kaže Nojbaher, to su jače kontrola, obezbeđenje i pritisak, a što je manje slobode kretanja, to je subkultura nasilja jača. Nojbaher zato smatra da su za određene zatvorenike maloletnički zatvori otvorenog tipa korisniji i smisleniji.

Takav jedan projekt se kao model isprobava u gradiću Dormagenu (Severna Rajna Vestfalija). Tamo od avgusta 2012. u Rafaelshauzu, centru za mlade, izabrani maloletni delinkventi služe poslednjih dvanaest meseci svoje zatvorske kazne. Ta eksperimentalna institucija je, naime, odmah privukla pažnju medija time što su trojica kažnjenika pobegla čim su u nju došla. „Mučila ih je čežnja za kućom, ali su se nakon tri nedelje sami prijavili policiji“, priča direktor kuće Hans Šolten u razgovoru za DW. „Tako su prokockali svoju šansu i morali su da se vrate u konvencionalni zatvor.“ Pokrajinske vlasti su, nakon tog incidenta, privremeno obustavile projekat. Ali nije neuobičajeno da maloletnici beže iz institucija takvog, otvorenog tipa. Projekat „Jezerska kuća“ u Leonbergu (Baden-Virtenberg) od 2003. godine maloletnim delinkventima daje još jednu priliku. Tamo je procenat bežanja 21 odsto. U Rafaelshauzu, u Dormagenu, trenutno živi pet maloletnih kažnjenika – zajedno kuvaju, igraju fudbal i završavaju školu. „Jedini sukobi koje imamo su faulovi na fudbalskom terenu.“

Trening za prevenciju nasilja

Van Nemačke odavno postoje kaznene institucije otvorenog tipa. „U Švajcarskoj su imali dobra iskustva“, kaže Šolten. Nakon povratka u normalan život, tamo se maksimalno 25 odsto prestupnika ponovno ogreši o zakon – u ustanovama zatvorenog tipa taj procenat je trostruko veći.

Štefen Kniperc zalaže se za drugačiji put. On kao trener drži kurseve za prevenciju i suzbijanje nasilja u više zatvora na potezu od Vupertala do Hamburga. Njemu se na raspolaganje za trening daje osam mesta po zatvoru godišnje. Za tih osam mesta se, kaže, obično takmiči 80-ak maloletnih kažnjenika. Treninzi se održavaju već 12 godina - sa vrlo dobrim rezultatima.

To državu ukupno košta milion evra godišnje, što, smatra Kniperc, nije mnogo: „Čovek uvek mora da se zapita koliko vredi izbegavanje žrtava.“ Nemačka vlada pak smatra da je to previše novca, i namerava da krajem ove godine okonča saradnju sa Knipercom.

Autori: Kristijan Ignaci / Dunja Dragojević

Odg. urednica: Ivana Ivanović