Nastava istorije deli đake na Kosovu

Jelena Petrović, profesorka istorije u gimnaziji „Miladin Mitić“ u Lapljem selu nadomak Prištine, kaže da se na osnovu plana i programa Republike Srbije, kojeg oni sprovode, raspad Jugoslavije posmatra u sklopu evropskih događaja , raspada istočnog bloka, SSSR-a i Čehoslovačke, a ujedinjenja Nemačke.

„Interes velikih sila bio je da se raspadne Jugoslavija, pre svega to je bio interes Nemačke. Kad god se Nemačka ujedinjuje, ona vodi tu ekspanzionističku politiku, znači da se širi. Na žalost, taj put na Istok uvek ide preko ovih naših teritorija. Aktuelna situacija je bila – ili će Srbija prihvatiti te vojne baze i kontrole sveta koje ima Zapad… Srbija to nije htela da prihvati, Albanci su prihvatili i odmah dobili tu međunarodnu podršku“.

Na drugoj strani, učenici koji nastavu pohađaju po kosovskom planu i programu, ovaj period uče iz poglavlja o albanskom narodu.

Demonstracije 1981. uticale na raspad Jugoslavije

„Pad Jugoslavije se vezuje i za demonstracije iz 1981. godine. One su ubrzale raspad jedne diktatorske države i totalitarnog sistema. Srpska politika je bila organizator tog totalitarizma, ovog rata, ovog masakra i verovatno akcenat je malo više stavljen na to, jer je to još uvek sveže i đaci su doživeli direktno, ili preko njihovih porodica – bol ovog rata. Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) se izučava samo u jednom poglavlju. Profesori su, međutim, veoma oprezni, i stavljaju akcenat na mir i dobre međunacionalne odnos“, kaže Bećir Letaj, profesor istorije i zamenik direktora gimnazije „Đon Buzuku“ u Prizrenu.

Petrovićeva podseća, a tako piše u udžbeniku istorije, da je pitanje Kosova, ali i Velike Albanije, pokrenuto 1878, kada je održana Prizrenska liga. Ono što se desilo 1990-ih je samo „kulminacija tih događaja“. U nastavi istoriji, kosovski rat je prikazan „samo informativno“, a OVK kao „teroristička organizacija“.

„Albance spominjemo u okviru Bujanske konferencije, Prve i Druge Prizrenske lige. Posleratni period oko iseljavanja stanovništva, demonstracija… Pominjemo ih u okviru Ustava iz 1974, kada je Kosovo dobilo ingerencije Republike. Spominjemo ih u okviru Prvog Balkanskog rata te kako je nastala država Albanija. Oni, naime, opšte nisu učestvovali u ratu nego je to bio interes velikih sila. Da Srbija ne bi dobila izlaz na more – stvorena je Albanija“, tvrdiPetrovićeva.

Mala pažnja istoriji Srba

I profesor Letaj kaže da se istoriji Srba posvećuje mala pažnja. Nemanjići se, primera radi, ne izučavaju posebno kao pre kosovskog rata.

„Kada se obrađuje srednjevekovna istorija države Arberije, ili uspon pad vizantijske carevine, u okviru tog poglavlja, po vizantijskim dokumentima, Kosovo je spominjano kao severna Albanija. Kaže se da je 1190. država Raška iskoristila smrt jednog vladara u Konstantinopolju i po prvi put na području Kosova okupirala Prištinu, Prizren, i stigla do Leže u Albaniji. Kaže se još da su sve zemlje naseljene albanskim stanovništvom, te Grčka i Bugarska, bile pod vladavinom Cara Dušana 1331. godine. Napominje se da je od 1345. do 1348. Prizren bio glavni centar države cara Dušana i posle nekog vremena glavni grad je prešao u Skoplje“.

I učenici su, zavisno od nacionalne pripadnosti, takođe podeljeni. Iako se u udžbenicima „informativno“ govori o izbijanju sukoba na Kosovu 1999, svako za sebe ima svoju istinu. Oni takođe različito gledaju na status Kosova. Anđela Lekić, maturantkinja gimnazije u Lapljem selu, nema dilemu:

I učenici podeljeni oko istorije

„Kosovo je deo Srbije i uvek će to biti. To što se sada ovi novopečeni političari kobajagi trude da Kosovo bude samostalna država, to, ja mislim, nikada neće biti zato što mi živimo ovde i nećemo da odemo odavde.“

Sa albanskog gledišta ni Ron Kastrati, maturant prizrenske gimnazije, nema dilemu po tom pitanju: „Kosovo je dobilo svoj status. Zna se ono je nezavisno i suvereno. Nisu i neće uspeti nikakvi pokušaji Srbije da anulira sve ono što je ovde postignuto. Verujem da ćemo imati veći napredak i uspehe koji će biti naš putokaz.“

Sličnog je stava i Denat Volkan, njegova sugrađanka i vršnjakinja, koja nastavu pohađa na turskom jeziku: „Kosovo je samostalna država i tako će biti. Priznalo nas je stotinjak najrazvijenijih i najuticajnijih država sveta.“

Autor: Refki Alija, Prizren
Odgovorni urednik: Ivan Đerković