Nastavak obračuna države sa bajkerima

Ministarstvo unutrašnjih poslova savezne pokrajine Hesena odlučilo je da se ozbiljno obračuna s ograncima „Hells Angelsa“ na svom području, barem je to utisak koji se stiče nakon odluke ministarstva u Vizbadenu da zabrani rad dvaju rokerskih klubova u Frankfurtu. Obrazlažući odluku o zabrani klubova „Westend“ i „Frankfurt“, ministar unutrašnjih poslova Hesena Boris Rajn je rekao da se tu ne radi ni o kakvim motociklističkim udruženjima nego o „čistom organizovanom kriminalu“.
 
Pikantno u celoj priči: nedavno su u javnosti objavljeni protokoli telefonskih razgovora dva člana Hells Angelsa koje je tajno prisluškivala policija. U jednom od tih razgovora je spomenut i ministar kao čovek sklon saradnji s Angelsima. Ministar Rajn je te tvrdnje odbacio nazivajući ih netačnim, uvredljivim i apsurdnim.

Kriminalne organizacije ili zaljubljenici u motore?

Do zabrane je došlo nakon višemesečne istrage i nakon više racija koje su obavljene u prostorijama klubova te u stanovima pojedinih članova. Oni se optužuju za „trgovinu drogama i ljudima te prostituciju“. Ova dva lokalna ogranka (tzv. čarteri) spadala su među najjače i najznačajnije u Nemačkoj. Prema tvrdnjama ministra Rajna ta dva ogranka su kontrolisala veći deo prostitucije u „crvenoj četvrti“ oko frankfurtske glavne stanice. Osim toga se sumnja da su umešani i u ilegalnu trgovinu oružjem te da su se bavili zelenašenjem.

Nakon zvanične zabrane ova dva kluba važe kao raspušteni, njihova celokupna imovina je zaplenjena a simboli i ime se ne smeju pokazivati u javnosti i širiti. Uz to je dosadašnjim članovima (ima ih oko 90) zabranjeno osnivanje novih sličnih organizacija-naslednica. Njima je međutim dozvoljeno da se priključe nekom od preostalih klubova Hells Angelsa koji nisu zabranjeni. Portparoli dva kluba su najavili da će se protiv odluke ministarstva žaliti sudu.

Zabrana ili tolerisanje?

U prošlosti je i u nekim drugim nemačkim  saveznim zemljama dolazilo do raspuštanja pojedinih lokalnih organizacija Hells Angelsa, ali obično se na tome sve i završavalo. Kada bi se prašina malo slegla, oni bi nastavljali s ranije započetim poslovima. Ovaj put bi moglo biti drugačije: u međuvremenu je i Ministarstvo unutrašnjih poslova savezne zemlje Rajnland-Pfalca takođe najavilo da razmatra mogućnost zabrane rokerskih klubova, dok se predsednik sindikata policajaca Rajner Vendt zalaže za zabranu Hells Angelsa na nivou čitave Nemačke.

Ali stručnjaci sumnjaju da je tako nešto svrsishodno. Mnogi su uvereni da bi zabrana više štetila nego koristila. Dokaz za to je i zabrana ogranka Hells Angelsa u Diseldorfu 2001. Ista grupa s istom hijerarhijskom strukturom okupila se nedugo potom u jednom obližnjem gradiću. Ovako policija ogranke barem ima pod prismotrom i manje-više zna ko što radi.

Pri tom je opštu zabranu teško i pravno sprovesti. Jer u Nemačkoj su prilično stroge odredbe koje se tiču mogućnosti zabrane rada pojedinih udruženja građana. Potrebno je nedvosmisleno dokazati da je kriminalna delatnost odnosno narušavanje javnog reda i mira glavna svrha delovanja nekog udruženja.

U slučaju Hells Angelsa je načelna odbrana uvek ista: Hells Angels su miroljubiva udruženja ljubitelja motocikala, a samo su neki pojedini članovi umešani u kriminalne delatnosti – ali toga, zar ne, svuda ima? A "anđeli pakla" po pravilu imaju i vrlo sposobne advokate. Uz to je sudsko procesuiranje rokersko-motociklističkih bandi gotovo uvek sputano sektaškim pristupom članova bandi prema svojoj „porodici“.

Mačo kult i zavet ćutnje

U policijskim spisima se često pojavljuju pojmovi poput „zaveta ćutnje“ ili „vernost zakletvi“ što neodoljivo podseća na rituale ćelija organizovanog kriminala. A organizacija na grupe i podgrupe liči na ogranke mafija, kineskih, japanskih ili talijanskih. Unutar bandi vlada i stroga hijerarhija koja deli šefove od običnih članova i obavljača zadataka. Uprkos tome, kada govore o rokerskim bandama, kriminolozi nerado govore o organizovanom kriminalu.

 „To nisu mafijaši nego mačo tipovi“, kaže Klaus Bers, kriminolog sa univerziteta u Minsteru. On ukazuje na muške rituale motociklističkih klubova koji iza sebe ne kriju ništa drugo nego čistu potrebu za begom iz svakodnevice. „Mnogi od članova ovih klubova su obični građani sa normalnim zaposlenjima koji dolaze privučeni folklorom i mitovima“, zaključuje Bers.

No policijske statistike govore nešto drugo. U redovnim racijama koje se vrše u klubovima Hells Angelsa ili drugih rokerskih klubova policija često zaplenjuje kompletne arsenale oružja i ogromne količine novca nepoznatog porekla.

Autor: Zoran Arbutina (dapd, dpa, dw)
Odg. urednik: Nemanja Rujević