NATO i Rusija: završni udarac Hladnom ratu
21. novembar 2010.
NATO će uskoro započeti sa realizacijom tzv. "izlazne strategije" u Avganistanu. To konkretno znači da će se već sledeće godine započeti sa smanjenjem broja vojnika NATO u zemlji. Veći deo trupa trebalo bi da napusti Avganistan do kraja 2014. godine, izjavio je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen.
On je međutim istovremeno izjavio da stvarno povlačenje neće zavisiti od ranije dogovorenih termina, već pre svega od konkretnih rezultata postignutih u stabilizaciji zemlje i osposobljavanju avganistanskih snaga bezbednosti - vojske i policije - za obezbeđivanje mira i reda u zemlji.
Kritike na račun Karzaia
Avganistanski predsednik Hamid Karzai još je pre dolaska na samit NATO-a u Lisabonu pokrenuo izradu plana o postupnom povlačenju svih stranih vojnika iz njegove zemlje. Istovremeno je od SAD i međunarodnih mirovnih snaga ISAF zatražio da budu "suzdržanije" u borbama protiv talibana.
Zbog tih zahteva, koji su shvaćeni kao kritika zbog kršenja ljudskih prava Avganistanaca, on je pretrpeo dosta kritike. Zapadni državnici su sa njim vodili "ozbiljne" razgovore, kako je to opisala nemačka kancelarka Angela Merkel.
Povlačenje "velikog broja vojnika" iz Avganistana, kako je to najavljeno, neće međutim značiti potpuno napuštanje zemlje, naglasio je nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele. Prema njegovim rečima "predavanje nadležnosti za bezbednost u ruke avganistanskih snaga ne sme se pobrkati s kompletnim povlačenjem stranih vojnika. Mi ćemo i dalje snositi naš deo odgovornosti", naglasio je Vestervele i dodao: "Nećemo dopustiti da u zemlji ponovo na vlast dođu teroristi". On je međutim naglasio da nikome nije u interesu da strani vojnici u Avganistanu ostanu do u nedogled.
Saradnja NATO i Rusije
Druga važna tema ovogodišnjeg samita NATO-a u Lisabonu bilo je pitanje odnosa sa Moskvom. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji je takođe bio pozvan u Lisabon, prihvatio je ponudu Zapadnog vojnog saveza o tešnjoj saradnji pri koncipiranju i realizaciji raketnog odbrambenog štita. On je međutim naglasio da je Moskva na tu saradnju spremna samo ukoliko bude tretirana kao ravnopravan partner. Ruski predsednik je u tom kontekstu naglasio da ne želi samo umrežavanje i povezivanje raketnih sistema dveju strana, već da je njegov konačni cilj uspostavljanje "jedinstvenog odbrambenog raketnog štita" od Atlantika do Urala.
Da li će ova inicijativa naići na opšte odobravanje na zapadu nije međutim sasvim izvesno. U svojim govorima na tu temu i američki predsednik Barak Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel bili su nešto suzdržaniji. "Još se puno posla mora obaviti pre nego što se može govoriti o stvarnoj saradnji." Ipak svi su se složili sa izjavom Merkel koja je poručila kako je ovaj sporazum važan korak ka konačnom prevladavanju podela nastalih tokom Hladnog rata, te šansa da se otvori novo poglavlje u odnosima NATO-a i Rusije.
Poslednji samit NATO-Rusija održan je u aprilu 2008. godine, ali su odnosi Rusije i Alijanse zamrznuti posle sukoba Rusije i Gruzije u avgustu 2008. godine.
B. Rigert/dpa/za/ii