NATO je poljski miš u svečanoj uniformi

NATO je poljski miš u svečanoj uniformi, smatra novinar Henrik Broder, autor teksta u listu Velt o masakru u Libiji: „Misrata. Trebalo bi da zapamtimo to ime. Pominjaće se u jednom dahu zajedno sa mestima, Lidice, Oradur, Distomo, Goražde, Srebrenica. Moliću lepo, niko ne treba da kaže kako su mu promakla dešavanja u Misrati jer je trenutno bio zauzet protestima protiv korišćenja nuklearne energije.

Jednog dana u Misrati će biti podignut spomenik u znak sećanja na žrtve masakra, a koji se još umiveno naziva ‘građanskim ratom’. Tada će se svi pitati: Kako je to uopšte moglo da se desi? Baš kao što se danas pitamo, kako je mogao da se desi srebrenički masakr, dok je kontigent holandskih mirovnjaka UN držao oružje uza sebe i nije reagovao. Baš kao što se pitamo zašto su velike sile mirno posmatrale genocid u Ruandi, i izrazile žaljenje tek kada je krvoproliće okončano.

Nekada je bilo teško doći do informacija, oslanjali smo se na izbeglice i klijente koji su operisali iza neprijateljskih linija. Ali danas se svako krvoproliće odvija u realnom vremenu. Da bismo znali šta se dešava u Misrati, moramo samo da pustimo dnevnik. Možda je izveštavanje i nepotpuno, ali ono što vidimo, sasvim je dovoljno da možemo da sagledamo veličinu katastrofe.

Misrata je opkoljeni grad, a njegovi stanovnici mogu da biraju između skore smrti ili izgladnjivanja. Pod takvim okolnostima spekulisati o tome da li je Al Kaida upletena u celu priču, ili da li je nekoliko predstavnika Muslimanske braće među pobunjenicima, jeste čist cinizam i izgovor da se ne čini ništa. I u otporu protiv Hitlera nisu bile samo ‘diplomirane’ demokrate.

A sada NATO ponestaje precizno oružje. Kako moramo da budemo zahvalni Rusima što nas nikada nisu napali. NATO nije nikakav papirni tigar, to je poljski miš u jednoj suviše velikoj svečanoj uniformi. Ali, srećom, tu su i UN, koje su upravo sa libijskim Crvenim polumesecom postigle sporazum o humanitarnoj pomoći.

Namirnice, prema pisanju dpa, trebalo bi da budu raspodeljene u ‘Tripoliju i drugim gradovima na zapadu Libije, ali među njima nije i Misrata’. Kako je to praktično. Tako Gadafi nadalje može svoje pristalice da zabavlja i pri tom još da uštedi. Uostalom Gadafi mora da kupi oružje i plati najamnike. A mi možemo da kažemo da Libijce nismo ostavili na cedilu“, piše u Veltu.

Veliki petak je bio najkrvaviji dan od početka protesta u Siriji. O tome Tagesšpigel piše: „Meci vladinih ubica pogodili su više od 80 osoba – i to prvog dana posle treće uredbe predsednika Asada kojom se navodno dozvoljava održavanje mirnih demonstracija. Uopšte ne čudi što ljudi ne veruju diktatoru i njegovoj iznenadnoj rešenosti za reforme. Ljudi sada hoće ispunjenje svih zahteva – masak od petka bi mogao da se pokaže kao početak kraja režima. Više od četiri decenije dinastija Asad vlada čvrstom rukom, njihova partija Bat je čak 50 godina na vlasti. Jedan takav režim se ne može reformisati. Asad i njegovi ljudi mogu samo da pucaju, biju i muče – i to onoliko dugo dok ih njihov narod konačno ne otera.“

Priredila: Ivana Ivanović

Odg. urednik: Nemanja Rujević