NATO nije želeo rat sa Srbijom!
10. jun 2009.
Rat nijedna od NATO zemalja nije želela. Međutim, došlo je do otvorenog sukoba između kosovsko-albanske paravojne formacije UČK i srpskih snaga bezbednosti. Sve više i više civila je postalo deo tog sukoba. Više stotina hiljada ljudi se nalazilo u bekstvu, dok su svi pokušaji uspostavljanja mira u Rambujeu propali.
Generalni sekretar NATO Havijer Solana marta 1999. godine nije video drugo rešenje, već je naredio vazdušne napade na Srbiju, kako bi se Slobodan Milošević primorao da promeni kurs. Recept se već pokazao delotvornim u Bosni kada je NATO bombardovao srpske položaje. Cilj je bio takozvana “humanitarna intervencija” kratkog daha.
Nije sve ostalo na nekoliko vazdušnih napada
Milošević nije promenio politiku, ali je uočio da je ugrožen njegov položaj šefa države. Na građane je apelovao da izdrže. Pri tom je pravo bilo na njegovoj strani - NATO nije imao saglasnost Saveta bezbednosti UN.
S druge strane NATO nije mogao da opravda tvrdnju o „čistim“ vazdušnim napadima s obzirom da je poginulo i dosta civila, što je prikrivano izrazom „kolateralna šteta“. Milošević se nadao da će doći do protesta u zemljama članicama NATO i da će samim tim napad kratko trajati.
NATO savez se našao pod pritiskom
Pa ipak su sporni napadi nastavljeni. U napadu na državnu televiziju život je izgubilo 16 civila, dok je jedna bomba pogodina kinesku ambasadu. I bombardovanje mosta u Novom Sadu se teško može povezati sa nekoliko stotina kilometara udaljenim Kosovom. Međutim, front protiv Miloševića se nije zaustavljao.
Tako je ipak naposletku srpski predsednik bio taj koji je juna 1999. godine promenio kurs. Kosovo se našlo pod upravom UN, a pre više od godinu dana se čak proglasilo nezavisnim. Međutim, priznavanje Kosova ne ide glatko. Ako su se kosovski Albanci nekada osećali ugroženo, danas su to Srbi i druge manjine na Kosovu.
autor: Klaus Daman
odg. urednik: N. Jakovljević