NATO: Samo Nemci za razoružavanje

Poslednji zajednički sastanak ministara spoljnih poslova i odbrane zemalja-članica NATO održan je pre 11 godina i tada je usvojena sadašnja strateška koncepcija. Mnogi, među njima i nemački ministar odbrane Karl Teodor cu Gutenberg, smatraju da je ona u međuvremenu prevaziđena: „Hitno je potrebna nova strateška koncepcija, jer sada delujemo na osnovama koje su postavljene 1999. godine, a svet se u međuvremenu promenio. Pojavile su se nove pretnje od kojih moramo da se zaštitimo i za to je potrebna nova koncepcija“, kaže Gutenberg.

Terorizam je odavno najveći izazov za NATO, ali je sve aktuelnija i opasnost i od takozvanih sajber napada, reč je o ugrožavanju kompjuterskih sistema. Uprkos praznim kasama, generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen nastoji da privoli članice i na uspostavljanje zajedničkog sistema protivraketne odbrane.

Francuzi i Amerikanci za nuklearno oružje

Projekat je od početka sporan, neku podršku nema ni u Nemačkoj, mada je Gutenberg rekao „da je u principu ideja o raketnom štitu dobra, ali i da bi teme kao što je, na primer, razoružanje trebalo da budu važna komponenta (nove strategije)“. Nemačka vlada nastojaće da pridobije saveznike za nuklearno razoružanje, pri čemu bi iz Nemačke bilo uklonjeno preostalo američko nuklearno oružje.

Međutim, neke zemlje su rezervisane – na primer, Francuska strahuje da bi morala da smanji svoj nuklearni arsenal, a ministar odbrane Erve Moran smatra da protivraketni štit ne može da bude zamena za nuklearno odvraćanje. Ni američki ministar odbrane Robert Gejts nije zainteresovan za nemački pristup i kaže: „Nisam ni čuo o povezivanju protivraketne odbrane i nuklearnog razoružanja. Više govornika je čak ukazalo da dok u svetu ima nuklearnog oružja i NATO mora da raspolaže tim oružjem.“

Inače, administrativni aparat NATO trebalo bi da bude znatno smanjen – broj komandi i zaposlenih biće smanjen za trećinu, od 14 agencija ostaće samo tri.

Autori: Kristof Haselbah / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević