NATO - sigurnost koju vidi i Dodik

Tri naroda u zemlji - Bošnjaci, Srbi i Hrvati - svi se takmiče u određivanju budućnosti države BiH. Opšti izbori se održavaju u oktobru, a u pojedinim izbornim jedinicama svi trče u suprotnim pravcima: Srbi prete da će raspisati referendum o Dejtonskom sporazumu, Hrvati pozivaju na stvaranje autonomnog entiteta u okviru šire države, a Bošnjaci traže novi ustav koji će im dati veću moć. Formiranje koalicione vlade nakon oktobarskih izbora biće vrlo teško, bez obzira ko pobedi. Pored političke krize, zemlja je suočena sa ekonomskim i socijalnim krahom, ocenjuju autori.

MAP – pravi program

Paradoksalno, prenose oni, to je upravo vreme za NATO da stvori bliži savez s BiH, što je proces koji je počeo prošlog četvrtka u Talinu, u Estoniji. Ministri spoljnih poslova članica Saveza složili su se na sastanku u Talinu da BiH prime u Akcioni plan za članstvo (MAP), što je dobrodošao korak za održavanje napetog mira i stabilnosti u zemlji. MAP je program pomoći kroz koji NATO i njegove članice pružaju smernice i podršku za konkretne političke, privredne i zakonske reforme.

„Niko ne sme biti talac jedne etničke grupe“

"To je upravo ono što treba BiH u ovako napetom trenutku, delom da umiri različite političke frakcije u zemlji, a delom da pomogne da se proguraju veoma potrebne reforme", ističu Arbur i Klark. Dosadašnji pokušaji SAD i EU da pomognu BiH da sprovede ustavne promene kako bi vlada bila funkcionalnija razbijeni su - na terenu niko nije spreman da preduzme teške korake. Ono što je, po njihovim rečima, potrebno jesu "promene u procesu donošenja odluka u zemlji tako da zakoni i reforme više ne mogu biti taoci jedne etničke grupe“.

Napetost – odraz nesigurnosti

Političarima u BiH danas nedostaju zajednički interesi i vrednosti nužni za nadgradnju onoga što je dogovreno u Dejtonskom sporazumu, ali bliža veza s NATO-savezom može im pomoći da izgrade osećanje zajedničkog cilja i smire stanje u zemlji. "Veliki deo sadašnje napetosti u BiH postoji jer se svi učesnici osećaju nesigurno oko buduće strukture bosanske države i njihovog statusa unutar nje. Ulazak u NATO-program može im dati osećanje sigurnosti, više poverenja za preduzimanje nužnih ustavnih promena, čak i kada je to politički teško", smatraju autori.

NATO – efekat sigurnosti

Čak i među bosanskim Srbima, grupi koja je najmanje sklona približavanju NATO, podrška javnosti za članstvo je već na 35 posto, pa i premijer Milorad Dodik, dokazano težak partner međunarodne zajednice, favorizuje članstvo u NATO za BiH. Nacionalističko protivljenje Savezu, zbog bombardovanja Srbije 1999, manje je verovatno jer se i Beograd približava Alijansi. "Ako dođe do reforme, ona će delovati samo ako je oblikovana od i za sva tri konstitutivna naroda: Bošnjaka, Srba i Hrvata", naglašavaju Arbur i Klark.

Ne čekati da neko dođe da spasava stvari

MAP je, po njihovoj oceni, od vitalnog značaja za BiH jer stavlja inicijativu i „vlasništvo“ nad procesom reformi u ruke bosanskohercegovačkih čelnika.

U proteklih 15 godina oni su se prečesto krili iza leđa Visokog predstavnika (OHR), izbegavajući teške odluke pri sprovođenju reformi u nizu pitanja od uvođenja zajedničkih registarskih tablica do mandata međunarodnih sudija za ratne zločine, ističe se. Ovaj put čelnici u BiH moraju prestati da očekuju da neko dođe da ih spasava... Moraju da počnu da obavljaju težak posao, pišu autori, te navode nedavne pozitivne primere donošenja zakona koji su omogućili znatnu pomoć MMF-a i vizne olakšice sa Evropskom unijom.

„Ulozi su visoki“

Ako BiH prođe kroz još jedne ogorčene izbore bez dobrih vesti, već i ovako oskudna predanost NATO i vlastitim reformama mogla bi da se slomi i propadne. Ako se zastoj nastavi i posle izbora, moglo bi postati nemoguće da se formira nova vlada, koja nužno mora da sadrži fer mešavinu Bošnjaka, Srba i Hrvata, što bi državu ostavilo bez vlade ili još gore od toga... "Ulozi su visoki i zato je sada pravi trenutak za BiH i NATO da prodube veze", zaključuje Arbur, bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala i Visoka opunomoćenica UN za ljudska prava, te general Klark, bivši zapovednik snaga NATO-a u magazinu „Forin polisi“, prenosi Hina.

hina/sb/nb