Naučnici i industrijalci u borbi protiv gladi

Centar za tropska istraživanja Univerziteta Hohenhajm ima veliki ugled. Jedanaestorica profesora za tropsku poljoprivredu su tokom 25 godina objavili 4000 naučnih radova, bili tutori za 675 studenata iz 126 zemalja koji su tamo postali doktori nauka.

Bez obzira na to, upravnik Centra, profesor Klaus Beker nije zadovoljan postignutim rezultatima :

"To je zato što se broj gladnih u svetu nije smanjio. Zatim prinosi su se u mnogim delovima sveta smanjili, a nezaposlenost je u brojnim zemljama u razvoju još uvek vrlo visoka."

Na primer - u pustinjskom području zapadne Afrike mogao bi se postići znatno veći prinos prosa, kada bi se zemljište djubrilo fosforom.

«Dovoljna bi bila količina od 50 000 tona fosfora koji bi mogao da se proizvodi u zemljama Sahela jer one obiluju tim sirovinama. To je minimalna investicija u odnosu na sredstva koja se izdvajaju za sprečavanje dolaska izbeglica iz Afrike,"

smatra profesor Beker.

Ogromna ulaganja u takozvanu zelenu gensku tehnologiju do sada nisu pomogla da se smanji broj od 800 miliona gladnih u svetu. A i kako bi nekoliko biljnih vrsta moglo da suzbije glad u različitim podnebljima.

Neophodni stručnjaci za tropsko podneblje

Umesto toga, Centar u Hohenhajmu obrazuje stručnjake specijalizovane za tropsko podneblje koji u dotičnim zemljama pružaju pomoć za samopomoć.

"Te Master sudije zovu se "Poljoprivredne nauke, obezbedjivanje hrane i menadžment prirodnih resursa". U tom području su već studije završili brojni stručnjaci koji u svojim zemljama zauzimaju vrlo istaknute pozicije."

Naučnici Centra u Hohenhajmu ne žele da njihova naučna istraživanja završe na policama biblioteka, već da se postignuta saznanja sprovode u praksi. Zbog toga je osnovan Centar za osnivanje preduzeća. Pokazalo se da se radi o vrlo uspešnom projektu.

"U međuvremenu je osnovano 28 firmi koje praktično koriste saznanja Centra, a savezna zemlja Baden-Wirtemberg podržava te aktivnosti."

Jaka preduzeća - mecene istraživačkog rada

Još jedan način praktičnog korišćenja naučnih saznanja jeste saradnja s jakim partnerima iz područja industrije. Tako na primer Siemens i Boš proizvode peći na biljno ulje, čime se štedi drvo. Profesor Beker navodi još jedan primer uspešne saradnje:

"Naš centar je 15 godina istraživao svojstva biljke jatropha curcas i o tome objavio niz publikacija u uglednim časopisima. Ipak, trebalo je dosta vremena dok smo uspeli da uverimo Daimler Krajsler da podrži projekte vezane za tu biljku od koje može da se proizvodi bio-diesel i koja je vrlo prikladna za zemlje gde je tlo podložno eroziji."

Velike firme koje imaju veze u celom svetu, angažuju se kada uvide da ta istraživanja donose profite ili da mogu da zauzmu vodeće pozicije na svetskom tržištu. To znači i da projekti koji ne donose velike profite, nailaze na slabiju podršku. Bez obzira na to, profesor Beker je uveren da je osnivanje firmi i partnerstvo s industrijom u mogim slučajevima najbolji put napretka.

"Ne bih preporučio da se ide preko organzicija za pomoć u razvoju jer to ovde nije moguće. U saradnji s uglednim firmama nove ideje i proizvodi mogu relativno brzo i efikasno realizovati. To bi ubuduće trebalo češće da radimo."