Neće biti „novih lica“ na izborima u BiH

Nakon što su stranke podnele liste kandidata, očigledno je da novih lica u institucijama vlasti, uključujući i Predsedništvo Bosne i Hercegovine, gotovo da i neće biti u narednom četverogodišnjem mandatu, kaže dr političkih nauka Denis Grac. „Ovo je poslednja šansa strankama koje su do sada vladale da pokušaju da zadrže te funkcije i kroz ista lica one, u stvari, najbolje pokazuju kakav odnos imaju prema svojim biračima i drugim građanima BiH“, tvrdi Grac.

Romi i Jevreji, poput ostalih nacionalnih manjina, ni na ovim izborima neće imati kandidate za državno Predsedništvo jer BiH nije ispoštovala odluku Evropskog suda, kaže predsednik Jevrejske zajednice u BiH Jakov Finci.

„Vidimo da ćemo 3. oktobra imati izbore po starom zakonu i bojim se da nam se mogu staviti vrlo ozbiljne primedbe što evo, osam godina nakon što smo potpisali obavezu da ćemo normativne akte usaglasiti sa Evropskom konvencijom, to još nismo uradili. Isto tako, kada smo 2008. kao BiH potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, obavezali smo se da ćemo usaglasiti naše normativne akte sa Evropskom konvencijom. To još nismo uradili“, kaže Finci.

Kazna zbog ne sprovođenja odluke Evropskog suda?

Finci ističe da je čudno opravdanje političara da je za postupanje po nalogu Evropskog suda bilo suviše malo vremena, „jer vreme nije počelo da teče 22. decembra 2009. kada je presuda donesena, nego kad smo kao država preuzeli te obaveze“. Na žalost, ističe Finci, „BiH se pokazala kao nesiguran partner koji ne ispunjava svoje obaveze, zbog čega bi na određen način mogla biti i kažnjena“.

Kako hrvatske stranke nisu postigle dogovor o zajedničkom kandidatu, sasvim je realna mogućnost da mandat hrvatskog člana Predsedništva i u naredne četiri godine pripadne Željku Komšiću, tvrdi profesor mostarskog Univerziteta Zoran Tomić, iako su „i ostali kandidati uvereni u pobedu na predstojećim izborima“.

„Izborni proces je u toku i treba videti kolika će biti izlaznost, hoće li kampanja biti futuristička ili prljava, koje poruke će slati kandidati i kako će odgovoriti na ključna pitanja pred biračima, u sučeljavanju. U svakom slučaju, verujem da je to otvoreni proces i, bez obzira na činjenicu da se Hrvati nisu ujedinili, mogući su različiti ishodi na kraju kampanje“, ističe Tomić.

BiH treba kancelarski tip državnog uređenja

Očigledno je, smatra Tomić, da će odmah nakon izbora morati da usledi ustavna reforma, ne samo zbog izbora hrvatskog člana državnog Predsedništva. „Čini mi se sasvim razumnim da bi u budućnosti članove Predsedništva trebalo birati, ne direktno, već u Zastupničkom domu Parlamenta BiH. Tako bi i ovlašćenja Predsedništva bila manja, ali ja vidim BiH kancelarskog tipa sa dominantnom ulogom vlade“, kaže Tomić.

Profesor Tomić smatra da bi takav tip državnog uređenja u prvi plan postavio ekonomske, socijalne i druge životno važne teme, umesto nepotrebnog politizovanja poput kombinacija za izbor hrvatskog člana državnog Predsedništva.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković