Neću u Berlin!

Ironičnu poruku da je kul biti luzer, publika je brzo prihvatila. Kraftklub su pozdravljeni kao otkriće godine. „Mnogo je interesantnije pokrenuti nešto u mrtvom gradu. Putevi su loši, infrastruktura je nikakva. Sa jedne strane to je sramota. Sa druge strane to znači da imate mnoštvo prilika da nešto pokrenete jednostavno zato što morate“, kaže frontmen Feliks Kumer.

Počeli su da sviraju još u školi. U međuvremenu su dvadesetogodišnjaci postali muzičari sa punim radnim vremenom. Umesto studiranja, praksi i putovanja po svetu, ostali su u Kemnicu, gradu na istoku Nemačke. Previše mladi da bi igrali bingo, prestari za školske žurke, većina njihovih vršnjaka odlazi u Berlin. Njih petorica se ipak ne ljute na prijatelje koji su otišli.

„Mi ne možemo nikoga primorati nikoga da ostane ovde. Većinu vremena ni mi nismo tamo, jer smo na turnejama. Šta da radimo kad ovde nema nikakvog posla? Ne možete suditi ljudima jer se sele u Hamburg u potrazi za poslom. Ne možete ih kriviti. Naša muzika je samo slika onog što se ovde dešava“, kaže Feliks.

Popularni u celoj Nemačkoj

Tekstovi se uglavnom bave nesigurnošću i potragom za uzorima. „Bili smo predgrupe bendovima poput Fetes Brot ili Bitstejks na njihovim velikim koncertima. Zato nam je bilo važno da sviramo i na manjim događajima, kako bismo upoznali naše fanove. Bilo je vrlo uspešno. Skoro svaki datum je bio rasprodat.“

Izdavačke kuće se interesuju za njih. Njihov imidž je našao publiku, pa zašto menjati dobitnu formulu? Njihova pesma „Neću u Berlin“ ismejava famu koja okružuje nemačku prestonicu i interesantno, hit je i u Berlinu.

Autori: dw tv / Daniela Vranković
Odg. urednik: Nemanja Rujević