Ne treba baš uvek biti "mirođija"

Obama je do sada veoma oprezno davao izjave o situaciji u Iranu: „Veoma sam zabrinut zbog izbora“ - rekao je američki predsednik. Na iranskom narodu je da donese odluku kako će se stvari dalje razvijati u toj zemlji. Obama ne osuđuje nikoga: „Imajući u vidu Iransko-Američke odnose, ništa nam ne donosi ako se na američkog predsednika gleda kao na nekoga ko se meša u izbore u Iranu.“

Barak Obama zna: mnogi ljudi u Iranu nisu zaboravili da je Šah pedesetih godina uz pomoć SAD ponovo došao na vlast u Teheranu – dok na kraju 1979. godine za vreme islamske revolucije nije svrgnut sa vlasti i proteran. Od tada, SAD i Iran zvanično nemaju diplomatske odnose. Za vreme Buša, Iran je proglašen jednom od zemalja osovine zla.

Verski vođa ima poslednju reč

Ni sada odnosi nisu baš najbolji, i zbog toga Obama smatra da bi bilo kontraproduktivno staviti se na stranu Musavija: „Najlakši put za reakcionarne snage u Iranu da unište reformiste, jeste da ih optuže da imaju podršku SAD.“

Ali, Obami se omakla i jedna retorička greška. U jednom TV intervjuu on je izjavio da razlika između Ahmadinedžada i Musavija i nije tako velika: „U svakom slučaju, reč je o režimu koji je neprijateljski nastrojen prema SAD i koji želi da postane nuklearna sila.“

Obama je u suštini u pravu – jer na kraju krajeva verski vođa ajatolah Ali Hamenei je taj koji u Iranu ima poslednju reč, a ne Ahmadinedžad ili Musavi. Obama zna šta radi – sledi prioritet SAD kada je u pitanju Iran, a to je da ta zemlja ne dođe u posed nuklearnog oružja.

Autorke: Ana Engelke / Dijana Roščić

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević