Ne zna se gde je

Nejasno je gde se Orahan nalazi poslednjih meseci. Čovek je nestao, iščezao je iz Turske, možda je u Njujorku, gde je i ranije boravio. Pamuk je početkom ove godine u Turskoj proglašen za nepodobnu ličnost. Jer u jednom razgovoru za jedan švajcarski dnevni list je on govorio o zločinima nad Jermenima u vreme osmanlijskog carstva. Na tu temu se on uvek vraćao.

«U ovoj zemlji je ranije bilo mnoštvo nemuslimanskog življa. Danas njih tu više nema. Zašto? Zar ne bi o tome trebalo porazgovarati? U ovoj zemlji je nekada živelo na stotine hiljada Jermena. Danas njih više nema. Moramo da negujemo kulturu koja omogućuje da se o tome slobodno razgovara», kaže Orhan Pamuk.

Da jedan Turčin kaže da su Turci počinili genocid pa makar i pre devedeset godina, pa to je u turskoj javnosti zabranjeno. Najveće dnevne novine, Hurijet, započinju huškačku kampanju i traže da Pamuk bude optužen. U mestu Bilečik se spaljuju Pamukove knjige, neke knjižare u izlozima ističu natpise, kao: «Kod nas nećete naći Pamukove knjige». A okružni savet u Isparti naređuje čak uništavanje svih Pamukovih knjiga u javnim bibliotekama. Ozlojeđenost zbog toga što jedan Turčin javno opanjkava drugog Turčina se širi sa države na pojedinace.

«Ako on u ovoj zemlji živi, i ako tu zarađuje svoj hleb, onda on mora da bude oprezniji. Ako se, samo da bi dobio Nobelovu nagradu ili da bi se drugim ulagivao, izjašnjavaš protiv interesa Turske, pa tako verovatno i dođeš do nekih nagrada... Trebalo bi bolje prepustiti istoričarima da o svemu tome govore. Ne treba to svako da komentariše.»

U pregrejanom raspoloženju u februaru je Pamuk otkazao turneju po Nemačkoj i nestao je. Orhan Pamuk je rođen pre pedeset tri godine u Istambulu. Uvek je on zauzivao jasan politički stav. Na jednom skupu egvropskih Zelenih u Istambulu se on sasvim otvoreno zalagao za prijem Turske u EU.

«Evropa čak i ne zna koliko je moćna. Ne zna ona koliko nada u pripadanje Evropsoj uniji može da suštinski promenu jednu zemlju», govorio je Pamuk.

Za svoje knjige je Orhan Pamuk jedanput rekao da su nepolitične. Izuzetak je njegov poslednji roman, «Sneg», koji je za neke evropske književne kritičare odraz sukoba evropske i neevropske Turske. Knige Orhana Pamuka nije lako čitati. Jezik njegovih knjiga se gubi u gudurama kojima se kreću protagonisti, a to je negde izmešđu istoka i zapada. I pored toga su tiraži Orhanovih knjiga veliki.

Prošle sedmice se Orhan Pamuk opet pojavio u turskoj javnosti. U nacionalistički orijentisanom dnevniku Hurijet se on, zajedno sa 150 intelektualaca, obratio Radničkoj partiji Kurdistana. Bilo je to obraćanje kurdskoj gerili.

«Od Radničke partije Kurdistana tražimo da odmah i bezuslovno obustavi oružanu borbu.»

List Hurijet je, međutim, izostavio drugi deo tog apela u kome se od turske vlade traži da konačno reši pitanje Kurda.