Nedostatak perspektive razlog za okretanje desnici!

Povodom najnovijeg istraživanja o mladima list Noje osnabriker cajtung piše:

„Nasilje među mladima opada, a pokazalo se da nisu tačne ni tvrdnje da su nasilju posebno skloni mladi stranog porekla. Istraživanje pokazuje da se protiv njih jedino mnogo češće podnose prijave i zato su natprosečno zastupljeni u statističkim podacima.

Onaj ko je u porodici suočen sa nasiljem sklon je da na isti način rešava probleme i na ulici ili u školskom dvorištu. Najzad, onaj ko se oseća socijalno izolovanim i gubitnikom u školi prijemčiv je i za desničarske parole. U redovima frustriranih ekstremna desnica nalazi svoje sledbenike", piše list „Noje osnabriker cajtung".

Istraživanjem o mladima bavi se i list Hanoverše algemajne cajtung koji piše:

„Četrnaest procenata petnaestogodišnjaka u Nemačkoj gaji duboku netrpeljivost prema strancima. Podatak je katastrofalan, ali u poređenju sa opštom slikom i nije tako dramatičan, nego svedoči o natprosečnoj prosvećenosti. Naime, prošlogodišnje istraživanje univerziteta Lajpcig pokazalo je da 25 odsto nemačkih građana prihvata tvrdnje koje sadrže negativan stav prema strancima. Čak 26 odsto ispitanika želelo bi jednopartijski sistem koji bi oličavao narodno biće. Možda je vreme za veliko i sveobuhvatno istraživanje o stavovima odraslih. Rezultati bi bili zapanjujući“, piše „Hanoverše algemajne cajtung“.

Najzad, list Kiler nahrihten piše:

„Nedostatak perspektive – to je verovatno razlog što mnogi među mladima pribežište traže na ekstremnoj desnici koja nudi jednostavne odgovore na složena pitanja. Nedostaje im socijalni oslonac, sagovornici kod kuće, u školi, na profesionalnoj obuci. Negde moraju naći ventil za svoje strahove. Ako je reč o odgovornosti i krivici za takvo stanje sa razlogom se prvo pominje porodica. Istina je da je uticaj roditelja presudan, ali se pri tome zaboravlja da oni odavno nisu jedini koji utiču na razvoj dece“, piše list „Kiler nahrihten“.

List Lauzicer rundšau se bavi socijalnom situacijom i piše:

„To je kao začarani krug – sve je više ljudi koji jedva mogu da prežive od onog što zarađuju. Prisiljeni su da paze na svaki cent. U životu ne postavljaju pitanja: šta mi se dopada, šta je dobro za mene, čime neću ugroziti životnu sredinu? Jedino što je merodavno jeste – mogu li da platim ili ne? To se onda odražava i na sektor usluga – frizere, kozmetičare, turističke agencije, zanatlije, trgovce. Svi oni nastoje da ponude što niže cene što, opet, utiče na visinu njihovih zarada. Međutim, onaj ko zarađuje tek za egzistencijalni minimum i ko ne zna koliko će još uopšte imati posao živi bez perspektive", piše „Lauzicer rundšau".

List Braunšvajger cajtung piše o poseti ministra privrede Karla Teodora Gutenberga SAD i pregovorima sa GM o sudbini Opela:

„Poseta nije donela konkretne rezultate kada je reč o spasavanju Opela. To se nije moglo ni očekivati. Susretljivost Amerikanaca u pogledu pristupa patentima dobar je znak, ali Opel je još daleko od toga da bude spasen. Od presudnog značaja biće plan sanacije koji će američkoj vladi krajem meseca podneti Dženeral motors. Ukoliko bude prihvatljiv za Opel se mora naći novi kupac. I ako i bude nađen, neumitno je ukidanje velikog broja radnih mesta. Ali, do tada proći će i parlamentarni izbori“, piše „Braunšvajger cajtung“.

Berlinski list Tagescajtung komentariše poboljšanje odnosa EU i Belorusije i piše:

„Beloruski vlastodršci mogu biti zadovoljni. Zabrana putovanja za 41 političara, uvedena 2006. godine zbog sumnji da su rezultati predsedničkih izbora bili falsifikovani, sada je suspendovana na devet meseci. Predsednik Aleksandar Lukašenko najverovatnije će biti pozvan i na sastanak na vrhu u Prag na kome bi trebalo da bude potpisan sporazum o „Partnerstvu sa istočnom Evropom“.

Međutim, umesto stalno novih kompromisa potrebna je strategija u odnosima sa Belorusijom. Na primer, u vidu neke mape puta kojom bi se tačno definisali koraci Belorusije na putu u demokratiju. Pre toga Aleksandar Lukašenko nema šta da traži u Pragu", piše list „tagescajtung".

Papa Benedikt XVI je u poseti Africi i povodom njegove izjave da se problem side ne može rešiti podelom kondoma, nego poštovanjem moralnih načela list Kelner štat nacajger piše:

„To što Benedikt XVI umesto pouzdane zaštite od zaraze nudi „spiritualno i ljudsko buđenje“ pre svega žene će doživeti kao pobožni cinizam. Isto se odnosi na „prijateljstvo stradalnika“ koje propagira Papa. Dakle, bolje je ćutke saosećati, nego ofanzivno sprečavati nedaće miliona? Za neverovati je. Humanitarne organizacije i Ujedinjene nacije svim snagama nastoje da objasne da je kondom najbolja zaštita od side i neželjene trudnoće, a onda doleti čovek iz Rima i tvrdi nešto suprotno“, piše „Kelner štatancajger".

O Papinoj poseti Libeker nahrihten piše:

„Dvadeset odsto stanovnika u Africi su katolici i za njih zabrana korišćenja kondoma bi mogla biti ravna smrtnoj presudi. Vatikan se oglušio na sve molbe stručnjaka za razvoj da se ne zabranjuje korišćenje prezervativa. Samo apstinencija je katolička vrlina. Benedikt se od nepogrešivosti manje-više oprostio, ostao je gluv na kritike i pouke“, piše list „Libeker nahrihten".

Najzad, list Šveriner folkscajtung komentariše:

„Papa poručuje da samo vernost, čednost i apstinencija pomažu protiv side. Činjenica je da su ljudi koji žive monogamo izloženi manjem riziku. Zato na prvi pogled može biti razumljivo što se Rim zalaže za vernost. Ali, u Africi danas to više nije od pomoći: u Bocvani i Svazilendu u međuvremenu trećina stanovništva zaražena je virusom HIV. I to ne samo zbog toga što nisu verni – u svetu je dva miliona dece mlađe od petnaest godina zaraženo virusom – zarazila su se od majki. Treba li ceo život da apstiniraju? Već zbog njih bio bi napredak ukoliko bi katolička crkva odobrila vernicima korišćenje prezervativa u cilju zaštite od virusa side", piše „Šveriner folkscajtung".