Nedostatak strucne radne snage u Nemackoj

To ni u kom slucaju nije protivurecno, jer su nezaposleni u Nemackoj uglavnom nedovoljno kvlifikovani. Od ukupno 10 miliona ucenika , oko milion njih je, prema saveznom zavodu za statistiku, posle godine napustilo skolu. Bez skole i zavrsnog ispita , to u Nemackoj znaci ostati bez posla. Da li to ujedno znaci i buducnost sa milionima nezaposlenih? I pronalazenje kvalifikovane radne snage na drugoj strani?

Veoma se primeti da je tesko da se dobiju specijalisti i dobra strucna radna snaga. Bez problema mozemo da pronadjemo prosecne saradnike. Ali, mesta za saradnike sa prvorazrednim, specijalnim znanjima, veoma tesko da mogu da se popune.

Matias Pauers je ssef razvojne produkcije nemacke softver firme Matriks 42. Od pocetka godine on jedva da moze da prodnadje pogodne radnike za ovu bransu. I sa tim nema samo on poteskoca. Strucna radna snaga nedostaje takodje i u masinskoj , elektro i hemijskoj i farmaceutskoj industriji . Nemacka preduzeca imaju sve vise problema da pronadju visoko kvalifikovanu radnu snagu. Takodje se hitno traze i nastavnici za prirodne predmete i lekari. Da li je to protivurecno? Ne, jer vecina nezaposlenih su nedovoljno kvalifikovani i time ne spadaju u rpofil trazenih specijalista. Folker Trajer, ekspert za konjukturu i rast pri Industrijskoj i trgovackoj komori o nedostatku strucne radne snage kaze:

Jedan razlog je sto drustvo a delimicno i preduzeca nisu ocekivali s kakvom se zestinom se na svetskom trzistu traze nemacke investicije. A to pre svega lezi u tome sto se nije znalo kako ce Kina, Indija i druge zemlje u usponu da nastupe na trzistu.

Upravo srednja preduzeca kao Matriks 42 imaju zbog rastuce branse problema da prodnadju strucnu radnu snagu. Strucnjaci radje idu u vece firme. U narednih 10 godina situacija ce se jos poostriti , kaze Peter Ssnur saradnik Institutta za trziste rada:

Najnegativnija vizija bi bila da mi dugorocno imamo relativno viosoki nedostatak strucnjaka, zu istovremeno visoku neuaposlenost nedovoljno kvalifikovanih.

Zu to jos dolazi mala stopa nataliteta u Nemackoj. Institut za trziste rada i istrazivanje zanimanja, procenjuje da danas ima milion i 500 hiljada Nemaca –ccetrdesetogodisnjaka u odnosu na 700 000 novorodjenih. To takodje ima uticaja i na trziste rada kaze Peter Ssnur:

Na srednje i duge staze nalazimo se pred promenom trenda. Dugorocno gledano na kraju naredne decenije zu veliku verovatnocu mozemo da racunamo na znacajno opadanje broja radnika. Ne sa smanjenjem broja radnih mesta, vec sa manje osoba koje ce traziti posao.

Manje ljudi zu isto broj radnih mesta ne znaci neizostavno i manje nazposlenih. Mladi ljudi moraju da budu spremni za trziste rada. Ko sada ne obrazuje mlade ljude u odredjenoj bransi gde se tarze strucnjaci uprkos demografskom razvoju morace i u buducnosti da se bori sa relativno visokom stopom nezaposlenih. Matias Pauers i njegove kolege su to prepoznali i misli da mogu nesto da urade:

Mozemo da razsmislimo kako da primamimo potencijalne saradnike. Pored odgovarajuce plate trebalo bi da se investira i u obrazovanje saradnika. Takodje, novim saradnicima treba da se da mogucnost da iako su vec specijalizovani i dalje mogu da se usavrsavaju.

Obrazovanje je alfa i omega za obezbedjivanje strucnjaka. I preduzeca su to upravo prepoznala. Ali, takodje i obrazovna politika bi mogla vise da ucini, smatra Folker Trajer. Upravo u skoli bi mogli da imaju vise nastave iz matematike i prirodnih nauka. Deca tako postaju fit za kasnije obrazovanje u tim oblastima.

Preduzeca danas moraju nekako da rade uprkos nedostatku strucnjaka. Takodje i grupa Ridlbauer jedva da moze da prodnadje IT specijaliste. Ova nemacka firma se zalaze za obrazovanje i izmedju ostalih saradjuje sa univerzitetom u Kelnu. Inostranstvo je takodje jedna alternativa, kaze sef frime Erih Ridlbauer:

Sada sam u kontaktu sa Amerikom i pokusavam na primer u IT oblasti da dobijem specijaliste. U oblasti menadzmenta u rizicnim situacijama imamo ljude iz Novosibirskom koji su dosli u Nemacku.

Samo 6 odsto preduzeca vise razmislja o tome da trazi strucnjake u inostranstvu. Vecina poslodavaca zeli prvo da iscrpi domace rezerve na trzistu rada. Proizilazi u anketi koju je sporoveo IHK. Folker Tajer kaze:

Pitali smo preduzeca kako ce reagovati na predvidjen nedostatak specijalista. 15 procenata je reklo da zele da vise iskoriste potencijal starih saradnika. Vise od polovine preduzeca kaze da ce reagovati daljim usavrsavanjem saradnika . I skoropolovina jos kaze : moramo da budemo fleksibilni kada je u pitanju radno vreme.

Mozda je to prava ssansa za starije nezaposlene. Njima je u Nemackoj upravo posebno tesko da ponovo udju u poslovni zivot.