Nedovoljno mesta za master-studije

„Zastrašujuće! Studiram da bih postao nastavnik, a za to mesto je neophodan master. Stoga sam mislio da ću biti primljen bez problema, uostalom imam solidan prosek ocena. A sada se pitam šta da radim“, kaže Malte.

Pravo pitanje, iz više razloga: prvo, kada je student saznao da nije primljen na željene studije, prijava za sve druge studije je odavno prošla, pa bi Malte morao da čeka godinu dana. Drugo, za mnoge poslove, poput posla nastavnika, traže se isključivo masteri – bačelor diplome su bezvredne. I treće: ako ne studirate, gubite status studenta sa svim povlasticama, kreditima i studentskim poslićima, postajete nezaposleni i osuđeni ste na – socijalnu pomoć.

Umesto da skrate, produžili studiranje

Recimo, samo na berlinskom univerzitetu Humbolt se za 1.800 mesta na master-studijama prijavilo 5.500 studenata! Dakle, dve trećine će biti odbijeno i gurnuto u neizvesnost. Referent na univerzitetu Gerit Aust ima objašnjenje:

„Kada smo odlučili da imamo dva nivoa studija, bačelor i master, veliki deo kapaciteta je otpao na bačelor, pošto su to ipak osnovne studije. Za master nije preostalo mnogo. Politička je odluka da masteri postanu samo odabrani, a da akademci sa bačelor-diplomama budu osnova“, kaže Aust.

Ova osnova uglavnom ima druge planove. U Nemačkoj na master studijama ima mesta tek za svakog drugog diplomca, a čak 70 odsto studenata želi da posle bačelora upiše master. Neki su spremni da na svoje mesto čekaju godinama. Jasno je – „veliki plan“ je propao. Studije, umesto da postanu kraće, često traju duže od starih dobrih četvorogodišnjih studija, a mlade Nemce pretvaraju u večite studente.

Autori: Nadine Vojcik / Nemanja Rujević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković