Neformalno savezništvo na račun BiH?

Posle izvinjenja predsednika Srbije Borisa Tadića u Srebrenici, a potom i Vukovaru, deklaracije Skupštine Srbije o Srebrenici i obraćanja hrvatskog predsednika Ive Josipovića u Skupštini BiH i njegovog izvinjenja u Ahmićima, stvorena je povoljnija politička klima u regionu. Ipak, mišljenja o tome da li je ona iskorišćena i u praksi, podeljena su.

Predsednik političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović, veruje da je suočavanje sa prošlošću dvojice predsednika iskreno i da je to bio „prvi korak u normalizaciji odnosa u regionu“. On podseća da su odnosi Srbije i BiH ranije bili opterećeni i „politikom Harisa Silajdžića“, ali da su Silajdžićevim odlaskom sa političke scene i Izetbegovićevim nastupom, u Srbiji usledile nove okolnosti.

„U celom regionu sada vlada klima dobrih odnosa za šta su ljudi u našim državama i ekonomski zainteresovani. Srbija najveći deo svog trgovinskog suficita može da zahvali BiH i Makedoniji, Hrvatska Srbiji itd. To nas je učvrstilo u uverenju da bi sami trebalo da doprinesemo dobrim odnosima ne čekajući stranu arbitražu“, kaže Mićunović.

Banac: Test za Srbiju – odnos prema Kosovu i BiH

Sa druge strane, hrvatski političar i istoričar Ivo Banac za Dojče vele kaže da nije uveren u pozitivna kretanja u regionu jer se „pravi test odnosa Srbije prema susedima ogleda prvenstveno u relacijama te države spram Kosova i BiH, a tu gotovo da nema nikakvih pomaka“.

„Srbija i dalje negira kosovsku nezavisnost, a učestvovanje predsednika Borisa Tadića u kampanji Milorada Dodika pokazuje da je Srbija vezana uz one snage u BiH koje su glavna prepreka normalizaciji odnosa unutar te ključne regionalne države“, smatra Banac.

Česti susreti Tadića i Josipovića stvaraju utisak „neformalnog srpsko-hrvatskog savezništva“ koje, prema mišljenju Ive Banca, ne može doprineti razvoju dobrih odnosa ako utiče na druge u regiji. To, podseća Banac, potvrđuju i neke istorijske činjenice.

„Govorim o direktnom dogovoru Beograda i Zagreba 1939. 'Cvetković-Maček' na štetu BiH koja je tada praktički bila podeljena. Nešto slično dogodilo se 1991. godine kao posledica dogovora Tuđman-Milošević. Sad vidimo ponavljanje tog modela. Iako je to kasnije demantovano, stav predsednika Josipovića, ma koliko nespretno izrečen, u prilog trećeg entiteta, dovodi nas vrlo blizu politike 1991. na liniji Tuđman-Milošević“, kaže Banac.

Pećanin: Podrška Dodiku je podrška rastakanju BiH

Ako se politika Tuđmana i Miloševića merila odnosom prema celovitosti BiH, onda se politika Tadića i Josipovića prema Bosni i Hercegovini meri njihovim odnosom prema Miloradu Dodiku koji je, prema mišljenju političkog analitičara iz Sarajeva Senada Pećanina, „ključna pretnja integritetu BiH“.

„Čini mi se da srpska nacionalistička politika koristi Josipovića čak i da dezavuiše legalnog hrvatskog predstavnika u Predsedništvu BiH Željka Komšića. Ako Josipović toga nije svestan, onda me čudi nedostatak jednog državničkog odnosa, a ako ipak jeste, onda to nije politika koja doprinosi stabilnosti BiH, ali ni normalizaciji odnosa u regionu“, smatra Pećanin.

Na političke odnose u regionu uticaće i odlazak iz vrha političke scene u BiH Harisa Silajdžića. „Ako srpsko-hrvatska politička matrica u BiH, koju u ovom trenutku personifikuju Tadić i Dodik i, što me začuđuje, Josipović i HDZ BiH, onda će pred Silajdžićevim naslednikom Bakirom Izetbegovićem biti veliki izazov i velika odgovornost“, kaže Pećanin.

Pećanin podseća da je i Bakir Izetbegović pokazao dobru volju da doprinese pozitivnim kretanjima u regionu osuđujući zločine koje su u proteklom ratu počinili pripadnici Armije BiH, ali upozorava da će nastavak Tadićeve i Josipovićeve podrške Miloradu Dodiku bitno ugroziti Izetbegovićeva nastojanja da bude drugačiji od Harisa Silajdžića.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković