Negativne poruke stižu iz Srbije u Brisel

Namera Srbije da bojkotuje ovogodišnju dodelu Nobelove nagrade za mir, koja bi u petak (10.12.) trebalo da bude uručena kineskom disidentu Liju Sjaobou, predstavlja vrlo loš signal koji u Brisel stiže iz Beograda. Sa stanovišta zemlje koja se nalazi na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, Srbija mora da zna da će reakcija Unije na takvu odluku biti negativna, izjavio je za Dojče vele predsednik Odbora za Jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu, Edvard Kukan.

„Agenda o ljudskim pravima je među prioritetima EU i moramo da pokažemo da smo ozbiljni po tom pitanju. Prisustvo predstavnika različitih zemalja tom činu može biti viđeno kao kriterijum ozbiljnosti njihovog doprinosa borbi za ljudska prava u svetu. Mogu samo sa žaljenjem da konstatujem da će vlasti u Srbiji zauzeti stav za koji su se odlučile. Verujem da će to biti primećeno u Evropskom parlamentu i drugim institucijama Evropske unije“, izjavio je Kukan.

Kako je saopštio Nobelov komitet, dodeli nagrade, pored Srbije, neće prisustvovati predstavnici Kine, Rusije, Kazahstana, Kolumbije, Tunisa, Saudijske Arabije, Pakistana, Iraka, Irana, Vijetnama, Avganistana, Venecuele, Filipina, Egipta, Sudana, Ukrajine, Kube i Maroka.

Da li Srbija čini dovoljno u saradnji sa Hagom?

Pored kritike zbog bojkota dodele Nobelove nagrade za mir, ni novi izveštaja Savetu bezbednosti UN glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, Beogradu ne može doneti pozitivne ocene iz EU. Zemlje članice i evropske institucije u više navrata su isticale da očekuju da čuju poslednje informacije o saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu, kao i da će evropski put Srbije umnogome zavisti od toga. Međutim, poslednji izveštaj Bramerca ne potvrđuje punu saradnju vlasti u Beogradu sa Tribunalom u Hagu, naglašava Edvard Kukan.

„Izveštaj Bramerca neće biti viđen pozitivno u Evropskoj uniji i izazvaće pažnju zemalja članica. Srbija se sada nalazi u pozitivnom zamahu evrointegracija i ako želi da tako nastavi, moraće da reši pitanje Haga jednom zauvek. Poslednji izveštaj Bramerca još jedna je informacija koja stvara sumnju da li Srbija čini dovoljno“, rekao je Kukan.

Zapadni Balkan mora sa reči da pređe na dela

Da je iz regiona, u roku od samo 24 sata, pored negativnih, u Brisel stigla i pozitivna informacija, potvrđuju reakcije na sastanak političkih lidera regiona održan u Banjaluci. Kao važni i pozitivni ocenjeni su i sam sastanak, kao i poruka koja je pri tom poslata. Kukan kaže da je takvih poruka sa Zapadnog Balkana potrebno još.

„U pitanju su političke deklaracije, koje obavezuju političke lidere da čine konkretne stvari na pomirenju kako bi kretanje ka EU bilo brže. Želeo bih da ih ohrabrim da se drže datih izjava u Banja Luci i da ih pretvore u konkretne akcije. To je u interesu svake zemlje i celog regiona“, rekao je Kukan.

Iako kaže da je sam sastanak i ono što je rečeno u Banjaluci nešto „novo čak i dramatično“, Kukan smatra da je možda prerano govoriti o „novoj eri“ odnosa na Zapadnom Balkanu. „Pozdravio bih novu eru, ali bih prethodno voleo da sačekam i konkretnu potvrdu toga“, zaključuje Kukan, predsednik Odbora za Jugoistočnu Evropu u Evropskom parlamentu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković