Eskalacija etničkih sukoba u Južnom Sudanu

U prošlonedeljnim sukobima u glavnom gradu Južnog Sudana, Džubi, poginulo je između 400 i 500 ljudi, a skoro 15.000 stanovnika našlo je utočište u bazama UN posle neuspelog državnog udara, javili su zvaničnici međunarodne organizacije. Sukobi su izbili dan posle objave predsednika Salva Kira da je sprečen državni udar.

Predsednik SAD Barak Obama pozvao je suprotstavljene strane na pregovore. Ministar spoljnih poslova Džon Keri saopštio je da će SAD na teren poslati specijalnog izaslanika za Sudan i Južni Sudan, koji bi trebalo da razgovara sa zaraćenim stranama. „Nasilje mora da prestane i mora da se intenzivira dijalog“, objasnio je Keri.

Murle žrtve etničkog čišćenja

Proteklih godina mnogi pripadnici naroda Murle, koji se uglavnom bave stočarstvom, bili su primorani da zbog etničkog čišćenja napuste zemlju svojih predaka u južnosudanskoj državi Džonglej. Njih u Južnom Sudanu ima oko 130.000. U glavnom gradu Džubi oni se svake nedelje okupljaju u jednoj maloj crkvi. U nju redovno dolazi i 70-godišnji Jakob Katinja, koji kaže da je pobegao pred masakrom u gradu Pibor Post u Džongleju. Prema izveštajima, tamo je bilo ubijeno oko 3.000 ljudi. Za zločin su optuženi pripadnici dve najveće etničke grupe iz Južnog Sudana, Dinka i Nuer. Katinja, koji je u narodnom veću Murli, i drugi članovi zajednice govore o teškim patnjama naroda. Oni stariji se još uvek dobro sećaju početka sukoba. “Konflikti između naroda Nuer i Murle počeli su 1962. godine. Nueri su tada prvi put napali, kako bi ukrali goveda. Od tada se naši mladi bore i jedni drugima kradu goveda”, kaže Katinja.

Politika i tribalizam

Borba za stoku kojom su mladi ljudi dokazivali svoju hrabrost, tokom godina je postala sve krvavija. Ne samo Murle i susedi Nueri, već i preostalih 60 etničkih grupa u zemlji ulaze u sve žešće borbe zbog stoke i zemlje za koju se veruje da je bogata prirodnim resursima.

I dva trenutno glavna rivala u borbi za vlast u Južnom Sudanu pripadaju različitim etničkim grupama, koje su se još za vreme građanskog rata devedesetih godina krvavo obračunavale. Predsednik Salva Kir pripada narodu Dinka, najuticajnijem i najbrojnijem narodu Južnog Sudana. Njegov glavni protivnik i bivši zamenik je jedan Nuer, pripadnik nešto malobrojnijeg naroda, koji je takođe snažno zastupljen u južnosudanskim bezbednosnim snagama.

Afrički izvestilac Društva za ugrožene narode, Ulrih Delius pribojava se da bi aktuelna kriza u državi mogla veoma brzo da preraste u etničko nasilje u čitavoj zemlji. „Proteklih dana je već bilo napada na Nuere. Postoje i drugi izveštaji iz Džongleja, prema kojima je bilo napada i na Murle“, objašnjava Delius.

Jakob Katinja je i sam bio svedok takve eskalacije nasilja. Po završetku građanskog rata, koji je na kraju doveo do proglašenja nezavisnosti Južnog Sudana 2011. godine, napadi na Murle postaju sve učestaliji. „2007. godine Nueri po prvi put ubijaju i žene i starije ljude i otimaju ili ubijaju našu decu“, kaže Katinja. On je uveren da iza napada stoji vlada u kojoj odlučujuću reč imaji pripadnici naroda Dinka i Nuer. „Vlada želi Murle da protera iz regiona.“

Od krađe goveda do etničkog čišćenja

Prema podacima organizacije Hjuman rajts voč samo u poslednjih godinu dana iz Džongleja, pobeglo je oko 85.000 ljudi. Umesto da civilnom stanovništvu obezbede sigurnost, vojnici naroda Dinka i Nuer učestvovali su u pogromu protiv Murli, navodi se u izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava.

Iz Pibor Posta u Džubu bio je primoran da beži i Njei Karok Kolituk. On kaže da je tribalizam najveći problem u Južnom Sudanu. I Kolituk smatra da je njegov narod, žrtva sistematske kampanje etničkog čišćenja. “Hoće da nas proteraju, kako bi bogatstvo zemlje podelili među sobom”, smatra Kolituk. Ranije, kada su u Džongleju ljudi jedni drugima krali goveda, deca nisu bila otimana i nisu ubijane žene i starci. “Sada se ubijaju i stanovnici grada koji uopšte nemaju stoku. To znači da postoji jedna druga agenda”, veruje Njei Karok Kolituk.

Autor: Juta Švengsbir / Boris Rabrenović
Redakcija: Jakov Leon