(Ne)legalne crkve u Kini

Mlada žena po imenu Kui sa podijuma pripoveda o iskustvima koja je stekla na dobrovoljnom radu u regionu pogođenom zemljotresom. Odrasla je u ateističkoj atmosferi u Kini. Kaže da oseća kako je hrišćanstvo preobrazilo. Da se kada je bog dotakne, njeno unutrašnje biće na magičan način menja. Da stečena iskustva i znanja ostaju, ali da se srce menja.

Pre oko dve godine, osnivanje crkve pomogli su protestanti iz Južne Koreje. Sada ona ima oko 500 članova. Svake nedelje oni dolaze na službu i jednu salu za konferencije u kineskoj prestonici

Prvo da se legitimišu, pa onda u crkvu

U kineski ustav ugrađena je verska sloboda. No, u praksi su dozvoljene samo one forme ispoljavanja vere koje kontroliše država. Postoje dve zvanične hrišćanske crkve.

Katolička patriotska crkva nezavisna je od Rima. Njene sveštenike i biskupe imenuje država, koja ih i plaća. Mnogi hrišćani zbog toga smatraju da im je verska sloboda ograničena, pa se priključuju takozvanim porodičnim crkvama. One su doduše ilegalne, ali vlasti tolerišu njihovo postojanje, mada veoma često hapse njihove sveštenike.

Policija traži da se vernici pred ulazak u crkvu legitimišu, ali vernike ni to ne može da spreči u nameri da održe bogosluženje. Njihov broj se čak povećao. Organizatori sada čak moraju da dele vernike u grupe kako bi svi mogli da uzmui učešća u službi.