Nemačka šampion u izvozu elektronske muzike

Doktor Mote malo kasni. Već je podne, ali ovaj DJ se tek probudio. Prethodna noć je očito bila prekratka. Ovoga puta ne zbog puštanja ploča u diskoteci, nego zbog Udruženja za elektronsku muziku, koji je Dr Mote osnovao sa 40 drugih muzičara i umetnika. Matijas Reing, tako mu je pravo ime, od svoje 25 godine pušta muziku u klubovima. Danas ima 50 godina nimalo se nije umorio od ovog posla.

„Mi volimo da se kupamo u tim zvukovima i volimo da slušamo muziku glasno. Kod kuće je to nemoguće zato što se uvek nađe neko ko pozove policiju“, kaže Reing. I pored činjenice da se poslednjih godina mnogo toga promenilo, Dr Mote i dalje pušta muziku sa ploča, a ne sa kompakt-diskova. Naime on pušta pesme jednu preko druge i prilagođava brzinu tako da pesme funkcionišu zajedno. Neka vrsta zanatske škole za di-džeja postoji, svako skuplja svoja lična iskustva.

„Inspiraciju pronalazim u muzici koju je puštao moj prethodnik, reakcijama publike, izgledom kluba, i atmosferom. Sledim tu atmosferu i prikazujem je u muzici. Naravno, u sve to ubacim i neke svoje impulse. Ako me slušaš, onda gotovo uvek imaš priliku da čuješ i moju dušu, jer to je tačno ono što muzika koju puštam treba da pokaže.“

Za svaki nastup Dr Mote nosi sa sobom do 300 ploča, mada po pravilu samo nekoliko pušta za jedno veče. Ni sam ne zna koliko ploča poseduje. Dr Mote je publici postao poznat prvenstveno zahvaljujući „Paradi ljubavi“ koja je 1989. inicirana u Berlinu. U početku se radilo o maloj manifestaciji za150 ljudi, ali nekoliko godina kasnije to je postao veliki događaj tehno muzike kome prisustvuje i do 1,5 miliona ljudi. Preko „Parade ljubavi“ Dr Mote je postao poznat i u inostranstvu. Međutim, on nije jedini di-džej iz Nemačke koji je poznat na međunarodnoj sceni.

„Nemačka je, kada je u pitanju muzika i slava DJ, prvak u međunarodnom izvozu. Ta činjenica je stvarno fascinantna ako se zna koliko muzike i di-džejeva ima u Nemačkoj, ja to ne mogu da izrazim u brojevima. Ali mi smo zaista prvaci u izvozu kada je u pitanju muzika. Nemački di-džejevi putuju širom sveta, kao da je sve to nešto sasvim novo i kao da se nalazimo u početnoj euforiji. S obzirom na činjenicu da elektronska muzička kultura u Nemačkoj postoji već 20 godina, potpuno je fascinantna činjenica da je ta muzika još uvek prisutna ovde.“

Jedan od onih koji ima korist od dugog trajanja te muzike je i Fric Kalkbrener koji pripada mlađoj tehno-generaciji. On sebe vidi kao muzičara, a ne disk-džokeja. On na nastupima ne pušta ploče drugih muzičara već samo svoju muziku.

„Pre 12 ili 15 godina svaki nastup je bio avantura zato što ste morali bukvalno ceo studio da preselite na binu, a danas je tehnički deo nastupa fleksibilniji. Pre 15 godina je bilo nemoguće nastupiti u petak u Barseloni, u subotu u Veroni, a u ponedeljak u Londonu. Danas je tu jedan laptop, jedna zvučna kartica, jedna kontrolna jedinica, nekoliko kablova, pantalone, dva para gaća, čarape, majice, pasoš – i to je to.“

Fric Kalkbrener ima 29 godina, prošle godine je objavio album, a ove godine je bio nominovan za nagradu kritike na dodeli Eho-nagrada. Kalkbrener je skoro svakog vikenda na putu, širom Evrope.

„To je stvar navike. Ja putujem od svoje 16. godine, dakle, pola mog života. Sa druge strane, kada to radite profesionalno, onda postoje trikovi, koje bih ja nazvao čuvanjem energije. Pravilo je da se posle nastupa odmah ide u krevet.“

Drugačije ovaj posao ne bi mogao da se obavi. Fric kaže da na svojim nastupima primećuje da je elektronska muzika univerzalna. Naravno da postoje razlike u noćnom životu svake zemlje, ali generalno se ljudi u klubovima provode na isti način. Sa tim se slaže i stari vuk Dr Mote.

„Mi smo jedna velika, globalna porodica elektronske muzike. Kada odete recimo u Izrael ili Australiju, San Francisko ili Meksiko, Španiju, Italiju, Ukrajinu – svuda gde se sluša ta muzika, lepo je videti kako smo tada svi bliski.“

Autori: Nadine Vojčik / Željka Bašić Savić

Odg. urednik: Nemanja Rujević