Nemačka želi da bude zemlja integracije

I dalje neće biti moguće otvoriti vrata za useljenike, uzimajući u obzir njihovo obrazovanje, znanje jezika ili godina, a ne obraćati pažnju na stanje na tržištu rada. Isto tako nije moguće ni otvaranje nemačkog tržišta rada za istočnoevropske članice Evropske unije pre 2011. godine. Političar CSU, Hartmut Košik je posle koalicionih pregovora stranaka Unije i liberala (FDP) rekao:

„Ne želimo da raspravljamo o tome da li je Nemačka useljenička zemlja ili ne. Umesto toga, želimo da Nemačka bude integraciona zemlja.“

Stranke Unije i FDP na prvom mestu žele da postignu bolju integraciju migranata koji već žive u Nemačkoj i članova njihovih porodica koji imaju pravo na boravak. Mogućnost „osvežavanja“ Nemačke, dovođenjem većeg broja useljenika, zasada je neizvesna. Volfgang Viland iz redova Zelenih kaže:

„Mi zaista nemamo aktivnu politiku useljavanja i tako će, što se tiče CDU, ostati i sledeće četiri godine. To će ostaviti drastične posledice kada dođe do zamaha privrede.“

„Ugovori o integraciji“ sa migrantima

U svakom slučaju tzv. crno-žuta koalicija namerava da visokokvalifikovanim osobama i stručnjacima olakša birokratske prepreke. Ipak, stranke Unije i FDP smatraju da je mnogo bolje raditi na obrazovanju hiljada migranata koji su već u Nemačkoj, nego dovoditi nove strance.

Mada su neki političari i stručnjaci zahtevali osnivanje Ministarstva za integraciju, to se neće ostvariti. Ali i sam novi Zakon o integraciji, dovoljan je znak za promene.

Sa migrantima će biti potpisani individualni „ugovori o integraciji“. Ursula Nojman, stručnjak za migraciju iz Hamburga, smatra da je to generalno gledano, dobra stvar:

„Smatram da je suštinski dobro i pravilno potpisivati ugovore, koji na neki način obavezuju. Takva praksa postoji i u drugim zemljama. Pitanje je, međutim, šta država tim ugovorima o integraciji nudi?“

Autori: Bern Gresler / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković