Nemačka dobila pravni spor sa Italijom

Žrtve ratnog zločina ne mogu pojedinačno sudski da tuže države, kako bi dobili novčane nadoknade. Tom presudom Međunarodni sud pravde u Hagu uvažio je u petak (3.2.) prigovor Nemačke na račun italijanskog pravosuđa.

Pravni spor između partnera iz EU pokrenut je pre skoro četiri godine: preživeli i naslednici žrtava nemačkog nacističkog zločina, u oktobru 2008. godine pokrenuli su tužbu pred italijanskim sudom. Sud je presudio da je Nemačka obavezna da im plati odštetu zbog ubistva 200 stanovnika toskanskih sela Ćivitela, Kornia i San Pankricia, od strane Vermahta, u junu 1944. godine. Protiv te presude italijanskog apelacionog suda, nemačka vlada je uložila žalbu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Nemačka se poziva na državni imunitet

„Presuda Haškog suda je od velikog značaja za ocenu ratnog zločina“, objašnjava Florijan Beker, stručnjak za međunarodno pravo iz Kila: „Osnovno pitanje je glasilo: 'Da li privatno lice može da tuži državu za ratovanje?' Međunarodni sud pravde na to pitanje je odgovorio – NE“, kaže Beker.

U okvirу mirovnog sporazuma, Nemačka je 1961. platila odštetu državama, privatna lica ubuduće ne mogu da pokreću tužbe. Italija je takođe pozvana da kontroliše da nacionalni sudovi ubuduće u sličnim slučajevima donesu odgovarajuće presude, jer su se i Grci koji su preživeli jedan nacistički masakr već obratili italijanskom pravosuđu.

Sprečiti slične žalbe

„Neki Italijani će kritikovati takvu presudu“, smatra Augusto Sinagra, profesor evropskog ustavnog prava na Univerzitetu La Sapienza u Rimu i dodaje: „Međutim, oni zaboravljaju da bi moglo da se desi da se pokrene pitanje i drugih ubistava iz Drugog svetskog rata, koje su izvršile pobedničke snage: bombardovanje Hamburga, Nemci koji su umrli u američkom ratnom zarobljeništvu ili civilne žrtve iz Drezdena“. Ipak, Sinagra ne smatra da su nemačko-italijanski odnosi dovedeni u pitanje: „Italija je po mnogo čemu jedna šizofrena zemlja. Ali onaj ko ima imalo smisla za pravdu pozdraviće današnu odluku.“

Florijan Beker ocenjuje da će izrečena presuda u pravnom smislu da ostane zanimljiva: „O terminu državni imunitet, koji bi države trebalo da zaštiti od uplitanja drugih zemalja u njihova unutrašnja pitanja, sada se raspravlja. Kritičari presude naglašavaju da bi granice imuniteta morale da budu tamo gde je počinjen zločin protiv čovečnosti, kao što je nesumnjivo i bio slučaj.“

Autori: Johana Šmeler / Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović