Nemačka i inovacije u privredi

Polovina ispitanika pojam inovacije povezuje sa novim šansama, a 45 odsto Nemaca vidi inovacije kao uslov za nova radna mesta. Samo trećina ispitanih smatra da su inovacije povezane sa rizicima. A kad je reč o preduslovima za inovacije velika većina, odnosno 93 odsto ispitanih na prvo mesto stavlja obrazovanje, a zatim slede istraživački duh, ambicioznost i povoljna klima u radnoj sredini kao faktori. Isto tako dobar deo Nemaca, 70 odsto, smatra da je pritisak konkurencije takodje faktor koji podstiče inovacije.

Profesor Roland Berger, iz inicijative 'Partner za inovacije', kaže da se na bazi ove ankete vidi da sve više ljudi shvata koliko su inovacije važne za jačanje nemačke privrede. «Pozitivna klima za inovacije dovodi do privrednog rasta, novih radnih mesta i većeg blagostanja za sve u Nemačkoj», kaže profesor Berger.

Inače, inicijativa 'Partner za inovacije' objedinjuje preko 130 preduzeća, udruženja i institucija. Više od 300 eksperata rade na poboljšanju mogućnosti za inovacije u Nemačkoj.

Ni nemački političari ne ostaju po strani kada su u pitanju inovacije. Tako je, recimo, savezni kancelar Gerhard Šreder ovih dana u Berlinu predstavio jedan projekt u kome se djaci stimulišu na inovacije i razvijanje novih ideja. S druge strane vrhunski predstavnici opozicione Hrišćansko-demokratske unije su o mogućnostima inovacija razgovarali sa profesorima i studentima nemačkih univerziteta.

“Mi možemo biti samo onoliko skupi koliko smo bolji”. Ta rečenica iz prvog velikog govora nemačkog predsednika Horsta Kelera mogla bi da bude moto sadašnje dnevne politike vlade u Berlinu. Da se samo naučnim istraživanjem i razvojem može osigurati budućnost zemlje nije se prvi setio i to izrekao Horst Keler. Političari već godinama naglašavaju da se inovacije moraju stimulisati i rado se prikazuju na priredbama na kojima se predstavljaju inovacije u privredi. Tako je i savezni kancelar Gerhard Šreder ove nedelje u Berlinu prezentirao jedan projekt u kojem učenici i preduzeća zajednički razvijaju nove ideje. Istom prilikom on je zahtevao liberalizaciju okvirnih uslova za nauku i naučna istraživanja:

“Ja smatram činjenicom da mi u Nemačkoj, kada je reč o naučnom istraživanju i razvoju, za razliku od recimo Sjedinjenih američkih država, stavljamo težište na to šta možemo učiniti da smanjimo rizike, a manje na to šta možemo učiniti da iskoristimo šanse koje su sa tim rizicima povezane”, rekao je kancelar.

Osnova za uspešan razvoj nauke je, medjutim, školsko obrazovanje. A koliko je dobro obrazovanje učenika u Nemačkoj zavisi ponajviše od njihovog socijalnog porekla, što je pokazala i najnovija PISA sudija. Kancelar namerava da promeni takvo stanje i zato zahteva reformu obrazovnog sistema.

Dok je Šreder pred učenicima i predstavnicima privrede prezentirao svoje ideje u vezi sa inovacijama, nešto malo dalje u Bundestagu, opoziciona Hrišćansko-demokratska unije je imala sednicu sa naučnim istraživačima, profesorima univerziteta i studentima, a tema je bila ista – Nemačka kao zemlja inovacija. Nekadašnji naučni istraživač, a sada predsednica Hrišćansko demokratske unije Angela Merkel je u jednoj tačci saglasna sa kancelarom: naučno istraživanje se mora liberalizovati. A šta pod tim podrazumeva formulisala je konkretnije od Gerharda Šredera:

«Ako pogledamo naš zakon o genskoj tehnici onda vidimo da u osnovi nema prostora da se on u Nemačkoj birokratski spovede kao što se sprovodi u drugim evropskim zemljama. Jer ukupne smernice koje se odnose na gensku tehniku u Nemačkoj su znatno restriktivnije od zakona koji važe u Japanu, Kini, Indiji i Sjedinjenim američkim državama», rekla je Angela Merkel.

Pored toga ona je zahtevala da se snize najviše cene za patentirane lekove i da se ne uvode planirane smernice za hemijsku industriju, jer će time vrhunsko naučno istraživanje da se iseli iz Evrope. Država ne bi trebalo da procenjuje koje je istraživanje dobro, a koje loše. To važi i za naučne institute i za univerzitete, dodala je Angela Merkel. Ona je time pokušala da objasni zašto je Hrišćansko-demokratska unija prošle nedelje bila protiv predloga o finansijskom stimulisanju vrhunskog naučnog istraživanja, pa taj predlog nije ni prošao. Jer uprkos svem odušvljenju za inovacije, predstavnici Hrišćansko-demokratske unije su u Bundesratu glasali protiv vladinog predloga da se izdvoji milijardu i 900 miliona evra za vrhunska naučna istraživanja.