Nemačka ima „tehnički ključ“ za Iran

Vlada u Londonu naredila je u sredu (30.11.) Iranu da u roku od 48 sati povuče sve svoje diplomate iz Velike Britanije, dan posle napada na njenu ambasadu u Teheranu. Američka državna sekretarka Hilari Klinton i generalni sekretar UN Ban Ki Mun osudili su napad na ambasadu.

Štutgarter nahrihten: „Razdražena reakcija Zapada i te kako je povezana sa traumom iz 1979. godine. Tada su fanatične pristalice revolucionarnog verskog vođe ajatolaha Homeinija napale američku ambasadu i desetine Amerikanaca uzele kao taoce. Prošlo su 444 dana dok svi nisu bili oslobođeni. Sada je na Iranu da opusti situaciju brzim izvinjenjem. Ako se ne izvini, Zapad bi pored sukoba oko atomskog oružja imao još jedan motiv da izoluje zemlju. Takođe može da se nada da će time tvrdolinijaši u Teheranu biti oslabljeni.“

Berliner morgenpost: „Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke izrazilo je negodovanje i sada takođe pozvalo nemačkog ambasadora da se povuče iz Teherana. Ali važnije je da sva ona nemačka preduzeća, koja nadalje održavaju industriju Irana sa mašinama i rezervnim delovima, budu suočena sa posledicama. Nemačka ima tehnički ključ da zaustavi Iran i primora mule na razmišljanje. Do sada je Savezna republika manevrisala između Amerikanaca, Britanaca i Francuza s jedne strane i Kine i Rusije s druge strane. Sada nemačka spoljna politika mora da učini ono što joj najteže pada, naime da jasno stavi do znanja na čijoj je strani.“

Noje prese: „Podivljali iranski studenti koji spontano napadaju britansku ambasadu i režim koji baš i nije tolerantan prema protestnim pokretima, ali u ovom slučaju zatvara oči? U incidentu su mule u Teheranu umešale svoje prste. Brzo izbijanje diplomatskog ledenog doba sa Zapadom bilo je sigurno predviđeno, a možda i nameravano. Jer, iranskom vođstvu ne ide baš dobro. Ranije uvedene međunarodne sankcije protiv Teherana zbog atomskog programa čini se da su ipak pogodile osetljivi nerv. I to u vremenu kada se odnos snaga na Bliskom istoku pomera zahvaljujući arapskim revolucijama.“

Zaboravljena zaraza

Povodom 1. decembra, svetskog dana borbe protiv AIDS-a Zidojče cajtung piše: „Sida se više ne dovodi u vezu sa mračnim prostorijama, narkomanima i promiskuitetnim Afrikancima. Broj novozaraženih u Nemačkoj 2011. srećom se smanjuje, baš kao i prethodnih godina. Inficirani u bogatim zemljama imaju dobre šanse da žive sa bolešću 20 ili 30 godina. Ali Sida je neizlečiva. To je još uvek grozna bolest koja nanosi telesnu i duševnu patnju i mnogo ograničava socijalni život: tu pre svega spada isklučenje iz društva od društva.

Sida je još uvek takođe ogromna pretnja u Africi, Aziji i istočnoj Evropi, posebno u Ukrajini i Rusiji. Širom sveta inficirano je oko 33 miliona ljudi. Dva miliona svake godine umre od side. Istovremeno u siromašnim zemljama sve veće značenje dobija jedna odavno zaboravljena zaraza: 250.000 ljudi inficiranih HIV-om godišnje umire zbog još jedne dodatne infekcije tuberkulozom. Oslabljeno telo time brže postaje žrtva jedne od dve bolesti. Lekari već govore o duploj epidemiji HIV/TB“.

Pripremila: Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković