Nemačka "izvozi" nezaposlene građane

U nevolji zbog visoke nezaposlenosti usled previranja nakon ponovnog ujedinjenja i krutih zakona o radu, Nemačka je počela da pomaže svojim nezaposlenim građanima kako bi bili ravnopravni s drugim radnicima na stranim tržištima rada, prenosi Rojters.

Jedan od programa predviđa finansijsku pomoć za pokrivanje troškova preseljenja nezaposlenima koji traže posao širom Evropske unije, ali i Australije, Kanade ili Kanarskih ostrava.

Potencijalnim emigrantima se takođe nudi obuka za različite poslove u inostranstvu, uključujući i kurseve jezika.

Za sada jedan odsto više od proseka

Nemačka je u februaru imala stopu nezaposlenosti od osam odsto, za jedan odsto više od proseka Evrozone - 3,6 miliona Nemaca je bez posla a više od 155.000 emigrira svake godine.

Više od hiljadu nemačkih emigranata je dobilo pomoć iz posebnog fonda Kancelarije za zapošljavanje (ZAV) u Bonu. Pomoć fonda prvenstveno služi za preseljenje onih koji imaju izglede da dobiju posao u inostranstvu, mada i za preseljenje untar Nemačke.

U Nemačkoj je, međutim, ta vrsta pomoći izazvala kontroverze. Ekonomisti i biznismeni smatraju da plaćanje ljudima da napuste zemlju koja ima sve manje stanovnika i koja ima jednu od najnižih stopa rađanja na svetu, predstavlja "recept za katastrofu".

Najviše nedostaje radnika u građevini i autoindustriji

Oskudica kvalifikovanih radnika sada je akutna u građevinskoj i automobilskoj industriji, ali se pojavljuje i u sektorima kao što su maloprodaja, zdravstvo i finansije, dok "depopulacija" postaje zapaljivo pitanje u nekim regionima, posebno na bivšem komunističkom istoku.

"Svakako bi bilo bolje kada bi ti ljudi našli posao u Nemačkoj,

plaćali porez i tako doprinosili državnom socijalnom sistemu", kaže zamenik direktora Instituta za proučavanje rada u Bonu Verner Ajhorst.

Nemačka gubi kvalifikovane radnike

Kratkoročno, emigracijom ljudi više nisu nezaposleni, ali

dugoročno, Nemačka gubi kvalifikovane radnike, kaže Ajhors. On navodi da se za emigraciju odlučuju uglavnom najbolji i najfleksibilniji. "Oni su takođe u godinama kada već imaju decu. Oni su gubitak za Nemačku", smatra Ajhorst.

Ekonomista Dojče banke Norbert Valter, koji je često upozoravao na dugoročne posledice nemačke demografije, obazrivo brani državnu pomoć. "Sklon sam liberalnim odgovorima na teške prbleme", kaže Valter.

"Ne vidim ništa pogrešno u tome da se nekome ko je u teškoj situaciji u Nemačkoj, pomogne da nađe posao drugde", kaže on i dodaje: "To je samo malo podsticanje kako bi se pomoglo ljudima da se vrate na posao".

Posao se traži u inostranstvu?

Niko Grevert (25) našao je posao kao kuvar u Švajcarskoj, pošto to nije mogao u rodnom gradu Hojersverdeu, istočno od Berlina. Imao je 24 sata da se spakuje, pokupi putne troškove iz lokalne kancelarije za zapošljavanje i uputi se na jug.

Katarina Jerka (24) napustila je rodni Drezden 2006. godine i sada radi u jednom hotelu u Austriji kao recepcionarka.

Mnogo Nemaca zidara, tesara i građevinara radi u Holandiji. Bez imigranata iz Turske, Italije i bivše Jugoslavije, zapadnonemačko "ekonomsko čudo" pedesetih i šezdesetih godina ne bi bilo moguće. Mnogi Nemci sada idu "suprotnim smerom".