Nemačka je (bila) prestonica plesa

Jednostavni i ujedno prekrasni mekani pokreti uvode petnaestočlani ansambl u ples. Široko rašireni pokret ruke, baletske poze. Odjednom na scenu dolazi u odela obučeni žiri i seda za sto. Plesači i dalje plešu. Svako od njih će biti ocenjen.

U sledećoj sceni igrači protestuju protiv politike bonskog upravnika Klausa Vajzea koji će na kraju ove sezone otpustiti čuvenog koreografa Kresnika, i njegovo mesto popuniti gostujućim koreografima.

Baletska scena se racionalizuje, nervozni poslovni svet upada u plesnu idilu. Ansambl dolazi u sivim poslovnim odelima. Žene posrću preko bine, piju espreso i drže mobilne telefone na ušima. Onda se opet dižu sa stolica i plešu, bez ikakvih pravila. Dogadjanje na sceni izmiče kontroli, tela se trzaju i padaju na pod. Iz pozadine scene dolazi izlomljena muza u belo crvenoj venčanici i vitla nožem medju telima koja se tresu.

U jednom momentu će otkazi koje dobijaju od homo ekonomikusa plesačima doneti novu slobodu. Vrlo brzo će postati slobodni kao ptice. Za plesače ovakav razvoj dogadjaj predstsvlja dvostruki pogled na budućnost. Uskoro će to postati stvarnost - ako plesači čuvenog koreografa Kresnika ne budu od 2008 imali posao. Dramaturg Sabine Bek prati Suazane Linke od 2002 godine:

"Nemačka je bila prestonica plesa a sad je došlo do tendencije da se tako visok status jednostavno proigra. Pri tom se odustaje od nečega što je zaista jedinstveno na kulturnoj sceni.”

Ne treba ni pominjati veliku koregrafkinju Pinu Bauš koju vrlo dobro poznaje i publika u Beogradu preko njenih gostovanja na Bitefu. Ona je nedavno dobila i nemačku nagradu za kulturu a Vupertal u kome se nalazi njen teatar već odavno proslavila u svetu.

Hanc Juhter poznavalac plesnog teatra i kulturne politike u Vupertalu je nedavno izjavio.

"Interesantno je da se anasambl koji je poznat u celom svetu ovde kod nas vrlo dobro oseća. Kada je Pina Bauš dobila veliki broj ponuda iz Pariza, Hamburga, Esena, anasambl je odlučio da ostane u Vupertalu."

Plesni teatar u Vupertalu se i zove Teatar Pine Bauš o čijem osnivanju ova umetnica kaže:

"Odjednom su mi na pamet pale stvari koje sam ko zna kada preživela. Imala sam sve više ideja. Onda čovek počne da traži način na koji to može da iskaže kroz ples.”

Nemačka još uvek važi za Eldorado kada je o savremnom plesu reč. Još pre nekoliko godina su sva gradska pozorišta imala i plesni ansambl. Ne postoji zemlja u kojoj radi više stranih plesača i koreografa. Medjutim, takva situacija se polako menja. Sa Kresnikom će uistinu biti zatvoren jedan od poslednjih plesnih teatara u Nemačkoj.

Iza savremenog plesa u Nemačkoj ne stoji nikakav lobi ili struktura koja ga podržava. Sa retkim izuzecima, kao što je balet Pretty Ugly u Kelnu koji opstaje uz pomoć privatnih partnera.

Dakle, plesni teatar u Nemačkoj može da spasi samo podrška, kao što je to slučaj u Francuskoj ili zemljama Beneluksa gde su plesne kompanije pretvorene u koreografske centre. U Nemačkoj bi morali da počnu drugačije da razmišljaju. Inače će veliki koreografi poput Suzane Linke vrlo brzo postati prošlost ili će otići u inostranstvo.