"Nemačka jesen"

Članovi RAF-a ušli su 1977. godine u istoriju terorizma u Nemačkoj. Takozvana „Nemačka jesen» i danas je predmet interesovanja pisaca, istoričara, novinara. Pored brojnih knjiga proteklih godina, u prodaji su se pojavila nova dela koja istu tematiku pokušavaju da prikažu iz novog ugla.

Jedno od najznačajnijih je svakako delo novinara Vilija Vinklersa pod nazivom «Istorija RAF-a». Autor se prevashodno bavi pitanjem, kako je takozvani «revolucionarni kadar» mogao da se održi u borbi «šestoro protiv 60 miliona»

Reporteri nedeljnika Štern, Martin Knobe i Štefan Šmic na osnovu intervjua sa svedocima tog vremena i do sada neobjavljenih dokumenata u knjizi «Godina terora 1977-ma» rekonstruišu dogadjaje iz jeseni 1977. Oni pokušavaju da daju sliku terorizma koji je i danas prisutan.

Za one koji žele da se više informišu o «Nemačkoj jeseni» korisna je knjiga Ulfa Štubergera « Kazneni spor zbog ubistva protiv Andreasa Badera, Ulrike Majnhof, Jana Karla Jaspera, Gudrun Eslin». Knjiga sadrži brojna dokumenta sudskog procesa iz 1977.

O životu «državnih neprijatelja» pišu i Klaus Štern i Jerg Herman u svojoj monografiji «Andreas Bader». Kontradiktornost RAF-a se na najbolji način može sagledati upravo kroz lik Andreasa Badera. Njega je saborkinja Ulrike Majnhov glorifikovala kao Če Gevaru. Autori pokušavaju da osvetle kompleksnu ličnost Badera, dajući jedu novu sliku koja je dugo vremena bila demonizovana.

U gotovo svim javnim diskusijama se govori isključivo o RAF-ovcima. Žrtve ove terorističe organizacije ostajale su uglavnom po strani. Ta činjenica motivisala je Anu Zimens da napiše knjigu «Za RAF je to bio sistem, za mene otac». Ona se posvetila prevashodno posvetila žrtvama RAF-a, u želji da da odgovor na pitanje čemu su žrtve poslužile i kako njihove porodice danas gledaju na ovaj deo Nemačke istorije.