Nemačka napušta Savet bezbednosti UN

Pre nekoliko sedmica ceo svet je sa velikom pažnjom pratio glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (GS UN). Na dnevnom redu se našlo izjašnjavanje o zemalja članica ove organizacije o tome da li bi Palestini trebalo dodeliti status države posmatrača. Nemačka je u ovom važnom pitanju bila suzdržana, zbog čega su je s jedne strane hvalili, posebno eksperti. Međutim, osim pohvala, nemačka diplomatija je tokom protekle dve godine bila i na meti kritika, posebno kada je reč o krizi u Libiji.

Rolf Micenih, nemački socijaldemokrata, u stranci SPD zadužen za spoljnopolitička pitanja ovako govori o bilansu članstva Nemačke u Savetu bezbednosti. "Mislim da se vlada trudila da se na dnevni red stave i teme koje inače nisu u centru pažnje, poput položaja dece - u ratovima. S druge strane, pozitivan utisak narušava suzdržanost povodom krize u Libiji i nedostatak spremnosti da se više učini na kontroli procesa naoružavanja."

Uzdržanost povodom prilika u Libiji

Dve odluke su obeležile nemački mandat u Savetu bezbednosti. 17. marta 2011. glasalo se o Libiji. Nova rezolucija trebalo je da otvori put za svrgavanje režima Muamera el Gadafija. I dok su svi zapadni saveznici glasali za početak vazdušnih napada, Nemačka je bila suzdržana - zajedno sa Kinom, Rusijom, Brazilom i Indijom.

Rolf Micenih veruje da ta odluka vlade u Berlinu nije bila ispravna. "S obzirom na nemačku odgovornost u tom konfliktu i o važnom pitanju međunarodnog prava, koje se tiče zaštite svakog čoveka kao pojedinca, ta odluka bila je pogrešna."

Filip Misfelder, zadužen za spoljnopolitička pitanja u redovima demohrišćana, strankama CDU i CSU, smatra da toj odluci ne treba pridavati toliki značaj. "Mislim da nam je ipak pošlo za rukom da to ispravimo i nema sumnje da je Nemačka pouzdan partner u NATO savezu."

Solidarnost i kritika

Osim pitanja Libije sigurno je i odluka o statusu Palestine bila jedna od onih, koja je privukla najveću pažnje javnosti. Na dnevnom redu našlo se pitanje da li Palestini treba dodeliti status države posmatrača u Ujedinjenim nacijama. Nemačka to nije podržala i tako je pokazala solidarnost sa Izraelom. Istovremeno, nije bila ni protiv, što se interpretirano kao jasna kritika izraelske politike, tvrdi profesor sa Univerziteta u Minsteru Sven Bernhard Gareis.

"Upućen je jasan signal kako Nemačka ima posebnu obavezu i neguje posebno prijateljstvo sa Izraelom. Ali je jasno stavljeno do znanja da se politika naseljavanja Jevreja, koju vodi sadašnja vlada premijera Netanjahua, vidi kao velika prepreka na putu ka rešenju koje podrazumeva uspostavljanje dve nezavisne države u kriznom području Bliskog istoka", kaže Gareis.

Slabe šanse za stalno mesto u SB UN

Nemačka bi za nekoliko godina ponovo mogla da postane nestalna članica Saveta bezbednosti. Zna se da je cilj Berlina da se u okviru reformi UN dođe do statusa stalne članice tog tela. Profesor Garais ipak smatra da je to malo verovatno. "Svojim studentima uvek kažem kako ja pre penzije neću doživeti bilo kakav proces reformi SB UN, u kojem bi se našle nove stalne članice tog tela, bez obzira koje države bi mogle dobiti taj status."

Za reformu SB UN potrebna je podrška dve trećine zemalja članica Generalne skupštine UN. Na to bi moralo da pristane svih pet članica Saveta koje trenutno imaju pravo veta. Dovoljno bi bilo da se jedna od njih usprotivi, pa da mogući proces reforme bude zaustavljen.

Autori: Štefabu Hepner / Azer Slanjankić
Odg. urednik: Jakov Leon