Nemačka: Nema razloga za paniku?

„Trenutno nema nikakvih razloga za paniku“, rekao je ministar na na brzinu sazvanoj konferenciji za novinare. De Mezijer je dodao da od prošle godine ima indicija da Al Kaida dugoročno planira napade u SAD i Evropi, a time i Nemačkoj.

„Te indicije zasnivaju se na saznanjima obaveštajnih službi i one se veoma brižljivo analiziraju i procenjuju“, rekao je De Mezijer.

„Visoka, apstraktna ugroženost“

Ministar unutrašnjih poslova posetio je juče (4.10.) Centar za suzbijanje terorizma u Berlinu i tom prilikom rekao da su nemačke nadležne službe u kontaktu sa sličnim službama u drugim zemljama, pa je tako telefonom razgovarao i sa američkom ministarkom za nacionalnu bezbednost Dženet Napolitano.

„Postoji visoka, apstraktna ugroženost i nemački ciljevi u zemlji i inostranstvu odavno su na nišanu međunarodnog terorizma“, rekao je nemački ministar.

Inače, upozorenje za povećanu opasnost od terorizma samo su jedan od kriterijuma i Tomas de Mezijer jasno je rekao da trenutno vlada ne vidi potrebu za nekim posebnim akcijama. O eventualnim merama javnost će biti obaveštena, ali trenutno nema potrebe za njima.

Autori: Marsel Firstenau / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku:

Odakle potiču teroristi?

Odakle potiču teroristi?

Uve Kemezis, šef odeljenja Terorizan/Ekstremizam u kriminalističkoj policiji u Vizbadenu kaže: „Prema rezultatima našeg istraživanja osnovni činilac u radikalizaciji je socijalna sredina u kojoj neko odrasta. Ideologija nije presudan motiv“.

Istraživanje „Pogled drugih“ zasniva se na razgovorima sa trideset osoba osuđenih zbog politički motivisanog nasilja i devet njihovih simpatizera. Kemezis kaže da je važnu ulogu imala porodica. „Reč je o osobama koje su odrastale u oštećenim porodicama, bez jednog od roditelja ili su duže vreme provele u domovima. I kako je rekao jedan od intervjuisanih: ekstremistički milje, grupa, bila je druga porodica“.

Na osnovu toga što je uloga porodice u radikalizaciji bila presudna, istraživači su došli do još jednog iznenađujućeg zaključka – uglavnom je od slučaja zavisilo da li će neko biti levičarski ili desničarski ekstremista. „Moglo bi se reći da je levičarski ekstremista iz Hamburga mogao postati desničarski radikal da je odrastao u nekom malom mestu na istoku zemlje“, kaže Kemezis.

Mali uzorak za istraživanja

Međutim, kritičari zameraju istraživačima da se njihovi zaključci zasnivaju na premalom uzorku i da se potcenjuje uloga ideologije pre svega kada je reč o islamskim fundamentalistima. Stručnjak za ekstremizam Kristijan Pfajfer tako o teroristima od 11. septembra kaže: „Oni nisu poticali iz socijalno marginalnih grupa., došli su iz stabilnih porodica u Hamburg, tamo su sasvim normalno živeli da bi na kraju postali nagori teroristi“, kaže Pfajfer.

Međutim, istraživači BKA kažu da je taj fenomen zapažen već u slučaju levičarskih ekstremista iz Frakcije Crvene armije i da je svaka sledeća generacija terorista sve manje ideološki motivisana i da oslonac sve više traži u određenoj društvenoj sredini.

„To nije toliko zbog ideologije, koliko zbog toga što te grupe pružaju osećaj pripadnosti, zabavu, uzbuđenje, avanture“, kaže Pfajfer.

Autori: Zoran Arbutina / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković