Nemačka ostaje bez trećine vojnika?

Nemački ministar odbrane Karl Teodor Gutenerg izradio je pet scenarija pomoću kojih bi nemačke oružane snage trebalo da budu štedljivije i efektivnije, a da pri tome ne bude ugrožena bezbednost zemlje. Zbog debate u parlamentu koja predstoji, odgovor koji bi omogućio brzu reformu Bundesvera, ne može se očekivati.

Kako bi bilo ušteđeno nekoliko milijardi evra, ministar Gutenberg planira da smanji broj vojnika za jednu trećinu. Predviđeno je da Bundesver ubuduće broji 156.000 profesionalnih i tzv. „vojnika na određeno vreme“ kao i 7.500 dobrovoljaca. Predviđeno je i uvođenje dobrovoljnog služenja vojnog roka u trajanju od 12 do 23 meseca, pri čemu se mogu prijaviti i žene. Planom je predviđeno zatvaranje nekoliko vojnih baza i kasarni, a institucije kojima je Bundesver bio glavni poslodavac, se već brinu za svoje radnike. Sa nestrpljenjem se očekivao odgovor na pitanje: Šta će biti sa vojnom obavezom:

„Kada je reč o vojnoj obavezi za mene je veoma važno da ona bude u skladu sa Ustavom. Ne znam kako će Bundesver izgledati za 20 ili 30 godina, ali verujem da je potrebno razmotriti mogućnost kako da, u slučaju potrebe, uz pomoć pravila propisanih Ustavom, mlade ljude ponovo uključimo u oružane snage“, kaže Gutenberg.

Sporno i civilno služenje vojnog roka

Gutenbergovim planom predviđeno je prekidanje, a ne ukidanje služenja vojnog roka. Za Liberale (FDP) ministra spoljnih poslova Vestervelea, diskusija o vojnom roku ide u pravom smeru. Kod mnogih političara Hrišćansko demokratske unije (CDU) osećaj je drugačiji. Opozicione stranke u nemačkom parlamentu različito gledaju na planove ministra odbrane. Predsednik Socijaldemokratske stranke (SPD) Zigmar Gabrijel pozdravlja mogućnost služenja vojnog roka bez prisiljavanja mladih ljudi na obavezno služenje. Nemački Zeleni nezadovoljni su Gutenbergovim planom, pre svega kada je reč o vojnoj obavezi.

„Ne možemo govoriti o rešenju u kojem stoji da služenje vojnog roka ostaje u skladu sa Ustavom i postojanju jedne vrste dobrovoljnog služenja vojnog roka i tome slično, nego o pravom ukidanju vojne obaveze i fleksibilnijoj kraćoj službi od 12 do 24 mjeseca, kako za žene tako i za muškarce“, kaže šefica poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu Renate Kinast.

Sporna tačka je i civilno služenje vojnog roka. Ukoliko ta obaveza bude ukinuta, ubuduće će u bolnicama, staračkim domovima i dečijim ustanovama nedostajati 50.000 mladih ljudi koji su radili kao ispomoć osoblju. Ministarka za porodična pitanja Kristina Šreder zato predlaže uvođenje služenja civilne službe koja bi trajala između šest i 24 meseca uz mesečnu nadoknadu u iznosu od 500 evra.

Autori: Kizel Hajner / Mehmed Smajić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković