Nemačka pojačava pritisak na Hrvatsku

„Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele mora da od Hrvatske zahteva da što pre sprovede Evropski nalog za hapšenje“, stoji u pismu koje je predsednik Odbora za Evropsku uniju u Bundestagu Gunter Krihbaum (naslovna fotografija) u petak poslao nemačkom šefu diplomatije. Najvažnije poruke iz pisma objavile su i nemačke novinske agencije.

Demohrišćanin (CDU) Krihbaum piše da ne vidi zbog čega je Zagrebu potrebno nekoliko meseci za korekciju spornog zakona koji je kolokvijalno nazvan „Leks Perković“. Pod pritiskom Evropske komisije, hrvatski ministar pravosuđa Orsat Miljenić sredinom sedmice je u Briselu potvrdio da će Hrvatska korigovati vremensko ograničenje primene Evropskog naloga za hapšenje (EUN) najkasnije do 1. januara 2014.

„Korak u pravom smeru“

Krihbaum je u razgovoru za DW u petak (27.9.) izrazio sumnju da „hrvatska vlada igra na kartu vreme“ i da pokušava da „oteže“ kako na kraju možda „više ne bi bilo moguće“ izručenje osumnjičenih. Nakon te izjave šefa Bundestagovog odbora za EU, zamolili smo ga da objasni da li on to ne veruje hrvatskoj vladi da će zaista korigovati sporni zakon i izručiti tražene osobe?

„U tom pitanju zapravo sami nudite i odgovor. Hrvatska se obavezala da će korigovati zakon tek nakon ogromnog pritiska Evropske komisije. Sada je važno nastaviti sa pritiskom da bi se to i dogodilo. To konkretno znači da Savezna Republika Nemačka mora da iskoristi svoj uticaj u Evropskoj uniji i podrži napore Komisije.“

Najava korekcije zakona je „korak u pravom smeru“, tvrdi naš sagovornik, ali i upozorava: „To još ne znači da smo došli do cilja. Hrvatska vlada ne samo da je napravila greške, već je pre svega prokockala i mnogo poverenja. Ako neko misli da treba da štiti osobe osumnjičene za ubistva i da blokira njihovo izručenje, onda to ne doprinosi porastu međusobnog poverenja koje imamo i koje smo imali.“

Berlin je razočaran

Zvanični Berlin razočaran je ponašanjem Hrvatske. I kancelarka Angela Merkel je pre nekoliko dana izjavila da „Hrvatska mora da poštuje dogovoreno“. Poslanik Krihbaum je još precizniji: „Bio je to besprimeran potez („Leks Perković“, op.a.) neke zemlje koja ulazi u Evropsku uniju i tri dana pre tog ulaska menja pravila igre. I to pravila na osnovu kojih je i omogućeno članstvo. I to nakon što su sve zemlje Unije ratifikovale pristup Hrvatske. Da, poverenje u Hrvatsku je narušeno. Ali i to se može popraviti i sada je na potezu hrvatska vlada. Ona mora da se pobrine da se to poverenje ponovno uspostavi.“ A to se može dogoditi „jedino ako se brzo primeni ono što je dogovoreno. Hrvatska vlada je sada odgovorna da se dogovori sprovedu u praksi. To znači da se Evropski nalozi za hapšenje primene“, kaže Krihbaum za DW.

Krihbauma smo pitali i to koliko bi gubitak poverenja u Hrvatsku mogao da bude veliki problem u svim budućim pregovorima unutar EU, i kako se o Hrvatskoj trenutno priča u političkim centrima moći? „Ja ću to, uljudno, ovako formulisati: mnogi su iritirani takvim ponašanjem (Hrvatske, op.a.), i to nam sada pokazuje da je i u slučaju Hrvatske i nakon ulaska u EU, ipak trebalo dogovoriti stalnu kontrolu i nadzor pravne države, baš kao što smo uradili u slučaju Rumunije i Bugarske“, kaže Krihbaum.

„To se još nikada nije dogodilo“

Koliko je visoka doza razočaranja u Bundestagu ponašanjem nove članice Unije, dokazuje i sledeća Krihbaumova izjava: „Hrvatske je od 1. jula članica EU i već sad se aktivira član 39. Pristupnog ugovora, pregovori o ulasku u Šengen su na ledu, blokirani su milioni evra iz fondova EU. To se još nikada nije dogodilo.“

Krihbaum upozorava da će se primer Hrvatske negativno odraziti i na zemlje u regionu koje u dogledno vreme žele da postanu članice Unije. Nemački političar pritom postavlja pitanje zbog čega se ceo slučaj „Leks Perković“ dogodio, i šta je uopšte bio motiv vlasti u Zagrebu? On podseća: „Ovde se radi o kriminalcima koje neko želi da protežira. Svi znamo šta je dublji razlog, ali to onda treba hrabro i reći.“

Krihbaum smatra da vlada u Zagrebu ne bi trebalo da igra na kartu vreme. Najavljenu korekciju spornog zakona početkom iduće godine smatra besmislenom i dodaje da je „...zakon koji je u Saboru donesen u roku od par dana, isto tako u roku od par dana moguće i korigovati“.

Autor: Srećko Matić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković