Nemačka pomaže Siriji da dobije vodu za piće

Nemačka je prošle godine u Siriju izvezla robe za 520 miliona evra, a istovremeno uvezla za 884 miliona evra. Ne treba zaboraviti da su trgovinski odnosi izmedju Nemačke i Sirije opterećeni političkim prilikama, odnosno da su protiv Sirije na snazi sankcije koje su zavele Sjedinjene američke države uz obrazloženje da Sirija aktivno podržava terorizam, da teži proizvodnji oružja za masovno uništenje i da doprinosi destabilizaciji susednog Iraka. Dok medjunarodna zajednica zbog američkih sankcija Siriju dodatno izoluje, neke nemačke organizacije za razvojnu pomoć, kao recimo Nemačka služba razvojne pomoći, su pošle drugim putem.One nameravaju da Siriji pomognu da dodje do vode za piće, koja ovoj zemlji u većim količinama nedostaje. Uostalom, konflikti u regionu izbijaju i zbog sve manjih rezervi vode za piće.

Sasvim svesno, krećući se lagano po tankom diplomatskom ledu, nemačka služba za razvoj, skraćeno DED, je odlučila da svoje aktivnosti proširi na Siriju. Generalni sekretar te službe Jirgen Vilhelm kaže da tešnja saradnja sa režimom Bašara al Asada donosi brojne prednosti. Ipak, on ne prećutkuje ni probleme, koji su prisutni u toj saradnji:

«Da, takozvana «dobra državna uprava» u Siriji je nešto što mi politički ne želimo da komentarišemo. DED zna da ovde naravno postoji konfliktni potencijal medjunarodnih razmera, medjunarodna pozicija Sirije je jasna. Ali mi prihvatanjem saradnje želimo da damo tračak nade onim sirijskim snagama koje podržavaju civilni i miroljubivi razvoj na Bliskom Istoku. A ja verujem da je signal koji nemačka vlada šalje ovom saradnjom, svakako prihvaćen i na najvišem nivou sirijske vlasti».

Nemačka služba za razvoj, koja je zapravo vladina organizacija, planira da do 2006. godine u Siriji zaposli ukupno 25 saradnika, koji bi se bavili problemima u vezi sa vodom. Deset saradnika će biti poslato iz Nemačke, a ostali će biti regrutovani od lokalnih stručnjaka. Ovaj novi program pomoći je vredan blizu dva miliona evra, koji bi do kraja ove godine trebalo da budu stavljeni na raspolaganje. Njime bi ova zemlja, u kojoj vodosnabdevanje predstavlja problem, trebalo da dobije više zdrave vode za piće, kao i da se proširi sistem za otpadne vode.

Prema želji nemačke vlade u posao će biti uključeni i drugi partneri koji se bave razvojnom pomoći, kao što su Nemačko društvo za tehničku saradnju GTZ i Kreditna ustanova za obnovu i razvoj.

Generalni sekretar DED Jirgen Vilhelm je već dosta toga preduzeo kada je u pitanju dobijanje pijaće vode u Siriji. Medju prvim stvarima na njegovoj listi stoji korišćenje vode iz iz Eufrata, kako od strane Turske, tako od strane Sirije.

«To znači da mi želimo da sa političke strane pritisnemo Tursku i Siriju da načine sporazum, koji bi bio sličan onom koji postoji izmedju Nemačke, Francuske, belgije, Holandije, Luksemburga i Švajcarske. Navedene zemlje imaju sporazum o korišćenju vode iz Rajne koji je star gotovo sto godina», kaže Vilhelm.

Prilikom rešavanja vodosnabdevanja Sirije dakle ključnu ulogu igra Turska. Naime u gornjem toku Eufrata, Turska je još 1992. godine načinila branu, koja može da zaustavi dobru polovinu vode koju ima Eufrat. Ta reka, koja iz Turske teče kroz Siriju prema Iraku, za Siriju predstavlja najznačajniji izvor vodosnabdevanja. Turska sada planira izgradnju još jedne brane na Eufratu što će dovesti do novih sukoba dve države oko vode. Zato je neophodan pristanak Turske, kako bi projekti vodosnabdevanja u Siriji dobili pravu šansu, kaže Gernot Roter, profesor orijentalistike u Hamburgu:

«To znači da se sa Turskom mora načiniti sporazum o pravima na korišćenje vode. I taj sporazum mora da ima medjunarodnu garanciju, kako bi Sirija uopšte mogla da zna sa kojom količinom vode može da računa u budućnosti. Inače, a to su shvatile i nemačke institucije za razvojnu pomoć, će svi projekti u vezi sa vodosnabdevanjem u Siriji biti neupotrebljivi», kaže Roter. S druge strane on smatra da je strategija izolacije Sirije, koju zagovaraju Sjedinjene američke države, potpuno pogrešan signal.

«Globalni problem razvojne pomoći je naravno taj, što mi bitno ne možemo da promenimo politiku. To može da se dogodi samo tako što će se Siriji jasno staviti na znanje da je ona sve više zavisna od Zapada i to pre svega od Evrope. A Sirijci se inače znato više interesuju za Evropu nego za Ameriku», ističe profesor Roter.