Nemačka pomoć Grčkoj

Direktne investicije nemačkih kompanija u prezaduženu mediteransku zemlju za sada ne bi trebalo očekivati. Uoči sastanka ministar je rekao da se očekuje da će predstavnici velikih privrednih udruženja govoriti o uslovima koje bi Grčka trebalo da ispuni ukoliko očekuje nemačka ulaganja. „Postoji nada da će biti moguće preneti u Grčku ekonomsku kulturu koju imamo ovde u Nemačkoj“, rekao je Resler.

Resler najavljuje da će nemačka privredna udruženja ponuditi pomoć u svim oblastima – bilo da je reč o osnivanju malih i srednjih preduzeća, državne banke za podsticanje investicija ili ispunjavanju uslova za dobijanje subvencija EU. Udruženje za spoljnu trgovinu poslaće u Atinu svoje ljude kako bi na licu mesta pomogli grčkoj izvoznoj privredi. Udruženje zanatlija šalje penzionisane članove koji će u Grčkoj obučavati mlade.

Istočnonemačka iskustva u Grčkoj

Resler će i u sopstvenom ministarstvu pronaći stručnjake koji imaju iskustva u privatizaciji državnih firmi u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici kako bi pomogli privatizaciju u Grčkoj. Međutim, tu nameru u Berlinu je odmah kritikovala stranka Levica koja strahuje da nemačka privreda namerava da izvuče korist iz krize u Grčkoj.

Na pitanje da li Grčka uopšte želi nemačku pomoć u tim razmerama, Resler je odgovorio da je tek početkomk ove nedelje razgovarao sa grčkim ministrom privrede Mihalisom Hrizohoidosom i da će sa njim ponovo razgovarati posle berlinske konferencije. „Mi nudimo i imam utisak da se te ponude veoma rado prihvataju“, rekao je Resler.

Kao oblasti u kojima bi nemačke kompanije mogle da investiraju ministar je pomenuo telekomunikacije, infrastrukturu, obnovljive energije, uklanjanje smeća i zdravstvo. Projekte bi finansirale privatne banke, Evropska investiciona banka i nemačka državna banka KfW koja već obezbeđuje sredstva za poslove u Grčkoj do 10 miliona evra. O novim projektima će se još razmisliti.

Prvo vratiti dugove

Nakon razgovora sa ministrom Reslerom o njegovoj inicijativi predstavnici Udruženja nemačke industrije izjavili su da ideja ima smisla, ali da se privatni investitori moraju rukovoditi isključivo ekonomskim kriterijumima. Poželjna je veća pomoć države kada je reč o pravnoj sigurnosti i zaštiti investicija. Osim toga, „isplata potraživanja nemačke industrije u Grčkoj imaće veliki uticaj na buduće mere i projekte“.

Nemačka vlada trebalo bi da podrži kompanije i napravi plan otplate dugova. I u Udruženju nemačke mašinogradnje i investicione opreme prilično su uzdržani i potpredsednik Aksel Barten kaže da je „trenutno izuzetno teško finansiranje projekata u Grčkoj“.

Sredinom avgusta ministar Resler posetiće sa manjom delegacijom privrednika Atinu, a sledeća poseta, sa mnogo većom delegacijom, planira se za septembar. Prema njegovom mišljenju problemi Grčke najsličniji su problemima istočnoevropskih zemalja tranzicije. Zato je na sastanak pozvao i poljskog ambasadora u Berlinu koji će govoriti o uspešnom restruktuiranju u njegovoj zemlji.

Autori: Bernd Gresler / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković