Nemačka pred Komitetom za ljudska prava UN

Na marginama toga postupka pred Komisijom za ljudska prava svetske organizacije u Ženevi, ne postoji neka lista „dobrih, loših i zlih“ država, objašnjava u razgovoru za Dojče vele Rolando Gomez, portparol Komisije. „Među državama možda ima poznatih prekršilaca ljudskih prava, na koje bi Komisija trebalo da obrati veću pažnju, ali proces provere ne bi trebalo da bude shvaćen kao prilika za blamiranje drugih država.“ Jer, na kraju krajeva, reč je o postupku u kojem se države međusobno proveravaju i na kraju daju, ne ocene, već preporuke.

Ukoliko bi se samo pogođenim vladama ostavila nadležnost da podnose izveštaje o stanju ljudskih prava, postojala bi opasnost da se problemi ocene kao bezazleni. Zato procesu provere doprinose i organizacije za ljudska prava, koje se uzimaju u obzir u jednom paralelnom izveštaju. U izradi paralelnog izveštaja o Nemačkoj učestvovao je i Forum za ljudska prava, mreža od više od 50 nemačkih nevladinih organizacija.

Problemi na području migracije i azila

Teodor Ratgeber, koji zastupa tu Mrežu pri Komisiji za ljudska prava u Ženevi, kritikuje odnos Nemačke kad su pitanju teme kao što su azil i migracija: „Tu jednostavno dolazi ima problema, na primer kada se porodice razdvajaju zbog proterivanja iz zemlje, iako bi u tim slučajevima već postojeće zakonske mogućnosti dopustile drugačije odluke.“ Dok nemačka vlada u svojem izveštaju navodi koje je sve mere preduzela u cilju zaštite izbeglica, nevladine organizacije ciljano upućuju na problematične aspekte i od vlasti zahtevaju popuštanje, na primer u odnosu prema izbeglicama iz Sirije.

Kako bi se ocenila verodostojnost neke države unutar postupka, u obzir se ne uzimaju samo pismeni izveštaji. Važan je i način na koji neka država nastupi pri saslušanju u Ženevi. Tokom proteklog postupka 2009, nemačka vlada podnela je izveštaj koji je, s mnogih strana kritikovan kao defenzivan. Nemačka je, međutim, ubrala bodove tako što je odmah dvojicu državnih sekretara poslala u Ženevu, koji su pri prezentaciji nacionalnog izveštaja bili i samokritički nastrojeni. Ove godine na čelu nemačke delegacije je opunomoćenik nemačke vlade za ljudska prava Markus Lening. Vladin izveštaj je ovoga puta pobrao nepodeljene pohvale jer se u njemu ofanzivno kritikuju i teške teme, poput serije ubistava za koja je optužena desnoekstremistička teroristička organizacija Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU).

Povratak na početak?

Odlučujući test verodostojnosti je, međutim, kako se nemačka vlada odnosila prema preporukama za poboljšanje stanja ljudskih prava, koje je prihvatila u okviru saslušanja 2009. godine. Organizacije za ljudska prava sastavile su sopstveni bilans, koji nije baš ispao najbolji po Nemačku. „U suštini i ne morate sve da prihvatite. Postoje svakako preporuke koje su problematične. Ali morate s tim da se suočite, da se jasno pozicionirate, ali i da prihvatite preporuke, koje su već izrekli druge organizacije za ljudska prava“, objašnjava u intervjuu za Dojče vele Beate Rudolf, direktorka Nemačkog instituta za ljudska prava iz Berlina. Nemačka vlada je, na primer, odbacila preporuku iz 2009. da ojača prava migranata – pa i onih bez legalne boravišne dozvole.

Ni „Amnesti internešnel“ nije zadovoljan primenom preporuka iz prvog saslušanja Nemačke 2009. Nije dovoljno da se samo odradi saslušanje u Ženevi, a da se onda čeka četiri godine kako bi se ponovno započelo ispočetka, smatra Peter Splinter, predstavnik „Amnesti internešnel“ pri UN u Ženevi.

„Mislim da Nemačka mora još da poradi na sebi kada je u pitanju javna diskusija o rezultatima postupka provere.“ Ne radi se samo o tome da se donesu zakoni i akcioni planovi, potrebno je „razmenjivati mišljenja o primeni sa svim društvenim grupama i uzduž cele vlade“. To u istoj meri važi za sve zemlje koje su podvrgnute testu UN o pridržavanju ljudskih prava, navodi Splinter.

Autorke: Klaudia Vite / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković