„Nemačka pripada svima nama“

Osmogodišnja Nesrin ima velike planove. Hoće da naslika dvoje dece i dve odrasle osobe, na zelenom papiru. To bi trebalo da bude lepo i šareno, i da izgleda što je moguće realnije. Nasrin se udubila i bira bojice iz kutije na kojoj piše: Boja kože. Tu su svetlo roze, svetlo braon, tamno braon… Nesrin može da bira.

Višejezičnost u centru pažnje

Zajedno sa nekoliko drugih devojčica, Nesrin sedi za velikim stolom, u Bonu u jednom kafiću koji se na nekoliko sati pretvara u neku vrstu radionice. Danas su deca u prvom planu – i jezici kojima govore. Mehthild Klajne-Salgar radi u Institutu za međunarodno obrazovanje i savetovanje (FIBB) u Bonu i redovno organizuje događaje kao što je ovaj. Ona sa svojom koleginicom Monom Keir El Din, prvo deci čita priče – na nemačkom i arapskom. Posle toga deca mogu da crtaju, prave kolaže i slično...

„Za nas je višejezičnost u centru pažnju“, kaže Klajne-Salgar. „Naše društvo je višejezično i želimo da pomognemo deci da dobro nauče svoj maternji jezik.“ Kada se dobro nauči maternji, onda se lakše uči i drugi jezik – nemački, kaže Klajne-Salgar. U radionici nisu dobrodošla samo deca sa migrantskim poreklom, naprotiv: „Takođe je važno da deca koja govore samo nemački, čuju kako zvuče drugi jezici“.

Protiv rasizma

Udruženje u Bonu samo je jedno od mnogih u zemlji koje se u Međunarodnoj nedelji borbe protiv rasizma angažuje protiv diskriminaicje. Do 24. marta širom Nemačke se održava više od 1.000 različitih manifestacija.

Mona Keir El Din je dete nemačko-egipatskih roditelja i sama je odrasla dvojezično. „To je pravo blago, ako govorite više od jednog jezika“, kaže ona. „Deca mogu da budu veoma ponosna.“

Nesrin je međuvremenu završila svoju sliku. Tata, mama i dvoje dece – drže se za ruke. Jedno dete ima svetlu kožu, drugo tamnu. Baš kao u priči koju je upravo čula – i kao u stvarnom životu.

Autorke: Ane Almeling / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković