Nemačka pruža ruku BiH

Sastanke u odvojenim terminima i iza zatvorenih vrata vodi savetnik nemačke kancelarke za spoljnu politiku i bezbednost Kristof Hojsgen. To je prvi službeni sastanak u Berlinu na kojem će se pojaviti predsednik Republike Srpske i najjače stranke ovog entiteta, SNSD-a Milorad Dodik. Tokom protekla dva kruga razgovora o ustavnoj reformi Bosne i Hercegovine, u Berlin su dolazili čelnici SDA-a, SDP-a, HDZ BiH, a u poslednjem navratu i HDZ-a 1990. Sagovornici iz Republike Srpske bili su Dodikov savetnik Slavko Mitrović i ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS Željka Cvijanović.

Ambasador BiH u Berlinu Tomislav Limov komentariše: “Naravno da ono što gospodin Dodik zastupa, on neće principijelno odstupati od stavova koji su već poznati, a Nemačka nastoji da nađe kompromisno rešenje. Neće ni lideri iz Federacije pristati na minimalizam, i oni očekuju da se nađe optimalno rešenje u ovoj situaciji u kojoj sada jesmo.”

U Berlinu neće biti prekrajanja granica, niti će u pitanje biti dovođena pozicija entiteta. Nema tu nikakvog politiziranja i ubeđivanja, već je reč o vođenju čistog dijaloga sa bosansko-hercegovačkim stranačkim čelnicima, objašnjava ambasador Limov. Sva buduća pitanja unutrašnjeg uređenja Bosne i Hercegovine je stvar koju će rešavati isključivo subjekti u Bosni i Hercegovini, poručuje ambasador Limov.

“Ne dolaze oni u Berlin da bi im se dale gotove formulacije koje oni trebaju primjenjivati. Oni dolaze u Berlin da iznesu svoje viđenje. Ovo je samo razgovor da se utvrdi sadržaj dokle se može ići u ovom prvom koraku. Pred nama je proces ustavnih promjena, kod nas nije revolucija ustava."

I Kučan iznosi svoje vizije o budućnosti BiH

Razgovori o ustavu u Berlinu nisu izolovano nastojanje Nemačke da pomogne Bosni i Hercegovine, već je to kordinisana aktivnost u koju su uključeni i zvaničnici iz Evropske unije. Jedan od njih je i Milan Kučan, specijalni predstavnik slovenačke vlade koji je dobio podršku od Brisela da u Berlinu iznese svoje viđenje situacije u Bosni i Hercegovini. A zašto je baš Berlin izabran za mesto u kojem će biti vođen službeni dijalog sa bosansko-herecgovačkim čelnicima, poslanik u nemačkom parlamentu Josip Juratović to pravda činjenicom da sva tri naroda imaju veliko poverenje u Nemačku kao primer jedne uspešne, ekonomski i socijalno organizovane države. Uostalom i samoj Nemačkoj je stalo da Bosna i Hercegovina bude stabilna država, tim više što je to zemlja koja ima najdužu granicu sa Hrvatskom, zemljom koja će najdalje za tri godine postati članica Evropske unije, smatra Juratović.

“Kako želi Hrvatska tu granicu osigurati? Sa 4,5 miliona stanovnika je to nemoguće. Dakle, susedna zemlja Evropske unije mora biti stabilna, jer niko ne želi da mu u susjedstvu opet ispadne požar.”

Berlinski politolog Bodo Veber tvrdi da sve dok Evropska unija ne bude imala zajednički plan za celokupnu strategiju i pristup prema Bosni i Hercegovini, razgovori u Berlinu neće voditi ni do kakvih konkretnih planova. Ambasador Limov ocenjuje da od Berlinskih pregovora ne treba previše očekivati, ali ih ne treba ni potcenjivati. Svima, kaže, mora biti jasno da trebaju da prihvate ruku koju im Berlin pruža.

Prema informacijama kojim raspolaže Ambasada Bosne i Hercegovine u Berlinu, očekuje se da će nakon ovog kruga biti organizovan zajednički sastanak za sve bosansko-hercegovačke stranačke lidere. Na tom sastanku bi trebalo da bude definisan okvir koji bi išao u parlamentarnu proceduru.

Autor: Selma Filipović, Berlin

Odg. urednik: J. Leon