Nemačka traži super-stručnjaka za novi grip

O svinjskom gripu Zidojče cajtung piše:

„Na nemačkim malim ekranima gledamo kako virolozi svakodnevno raspravljaju da li se treba vakcinisati ili ne. Čini se da Nemačka traži super stručnjaka za svinjski grip. Problem je jedino što niko nema odgovore na mnoga pitanja. Tako neki virolozi polaze od zastrašujućih scenarija sa 50.000 umrlih u Nemačkoj. Drugi vakcinu smatraju sigurnom iako u to nisu sasvim sigurni. Lekar Volf-Diter Ludvig kaže da rasprave više ne prijaju - u Italiji i Francuskoj svakodnevno se iznose podaci o broju, teže i lakše, obolelih. Takve transparentnosti u Nemačkoj nema.

Pritom, na južnoj polulopti je zima upravo prošla, a bilo je uglavnom lakših oblika bolesti. Smrtni slučajevi u poređenju sa brojem inficiranih nisu bili češći od običnog sezonskog gripa. Na Novom Zelandu i u Australiji naučnici su prijavljivali jedan teži slučaj na 400 zaraženih. Lekar Ludvig se žali da široke mase u Nemačkoj nemaju mogućnost da se adekvatno informišu o korišćenju i rizicima vakcine. „Narodna“ vakcina pandemiks je pre puštanja u prodaju testirana na samo 61 probantu.

Ludvig kaže da je posle opšte zbrke i mnogo otvorenih pitanja jedno jasno: „Niko ne može da ospori da smo mi upravo pokusni kunići jednog velikog esperimenta“.

„Zemlja mora da shvati veličinu krize“

U intervjuu za Frankfurter algemajne cajtung nemačka kancelarka Angela Merkel govori između ostalog o prevazilaženju krize i budućnosti Opela. Merkelova pre svega insistira na privrednom rastu iako je svesna da je takva odluka vrlo rizična:

„Kada smo razmotrili sve činioce ZA i PROTIV, doneli smo odluku. Svesni smo odgovornosti koju ona znači. Posle dramatičnog pada privrede u ovoj godini za pet odsto moramo brzo postići rast koji će moći da se održi. To je važno za jačanje vere građana u budućnost. Ako bi oporavak izostao i nastupile godine slabog i nestabilnog rasta, to bi za privredu i budžet bilo skuplje od odvažnih protivmera“.

Merkelova dodaje i da je medijsko izveštavanje bilo vrlo neodgovorno, jer je premalo govorilo o jedinstvenoj dimenziji krize. „Još jednom hoću da istaknem da je reč o najtežoj privrednoj krizi u poslednjih 60 godina“.

Na odluku Dženeral motorsa (GM) da ipak zadrži Opel, kancelarka je ljutito reagovala. A da li je zbog toga ljuta i na predsednika Obamu? „Ne, predsednik Obama mi je jasno rekao da nije bio umešan u tu odluku. Sada je odluka definitivo pala, a time je GM ponovo preuzeo finansijsku odgovornost za Opel. Bez naše pomoći danas ne bi bilo Opela. U tom smislu smo Opelu obezbedili šanse da preživi. GM to zna i polazim od toga da će to uzeti u obzir prilikom donošenja svih odluka”.

Demonstracije protiv „Bolonje“

Nemački listovi pišu i o izboru novog šefa socijaldemokrata Zigmara Gabrijela, izlasku nemačke privrede iz recesije i poseti ministra odbrane Gutenberga Avganistanu. Znatnu pažnju posvetili su i studentskim protestima. Studenti traže više novca za obrazovanje, ukidanje školarine i izmenu Bolonjske reforme.

Kelner štat-ancajger o tome piše: „Iz dobre ideje nastala je loša reforma. To je dovoljno loše. Međutim još je lošije to što su primedbe studenata protiv novog sistema toliko dugo bile ignorisane, da su morali da izađu na ulicu. Baš u zemlji u kojoj se obrazovanje navodno visoko kotira, niko nije spreman da preuzme odgovornost oko problema sa Bolonjskom reformom“.

Pripremila: Ivana Ivanović

Odg. urednik: Nemanja Rujević