Nemačka u diplomatskoj ofanzivi na Kavkazu

Nemačka kancelarka Angela Merkel od početka rata je u stalnom kontaktu s političkim rukovodstvima zemalja kriznog regiona. Juče (11.8.) još jednom je telefonom razgovarala s gruzijskim predsednikom Mihailom Sakašvilijem. "Rekla mu je da je sada nužno hitno i bezuslovno primirje, da vojska mora da se povuče na položaje pre izbijanja sukoba, da borbe odmah moraju da se prekinu i da teritorijalni integritet Gruzije mora biti poštovan", preneo je portparol nemačke vladin Tomas Šteg.

Šef diplomatije Frank Valter-Štajnmajer u više navrata je razgovarao sa kolegama u Moskvi, Tbilisiju, Briselu i Vašingtonu, zalažući se za okončanje nasilja i početak direktnih pregovora između Rusije i Gruzije. Nemačko ministarstvo spoljnih poslova poslalo je u posredničku misiju poverenika za Kavkaz, ambasadora Lukasa, i istovremeno na raspolaganje stavilo milion evra za humanitarnu pomoć.

Najveća odgovornost na Rusiji

I dok je nemačka diplomatija suzdržana u potrazi za motivima i ocenama o krivici za rat, stručnjak za spoljnu politiku iz poslaničkog kluba vladajuće Demohrišćanske unije Ekart fon Kladen u intervjuu za Dojče vele bio je veoma jasan. On smatra da su za sukob odgovorne sve tri strane: gruzijska, separatistička i ruska. Ali, ključna je bila uloga Moskve.

"Rusija je poslednjih meseci sve više dovodila u pitanje teritorijalni integritet Gruzije, dok su njene takozvane mirovne snage stalno kršile načelo neutralnosti. Zbog toga Rusija snosi veliki deo odgovornosti za eskalaciju nasilja", zaključuje fon Kladen.

U petak (15.8.) kancelarka Merkel će se u Sočiju, četrdesetak kilometara udaljenom od kriznog područja, sastati s ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim. Ali nema sumnje da će, umesto obilaska borilišta u izgradnji za zimsku Olimpijadu 2014, susret biti u znaku rata na Kavkazu.